Policijski glasnik

ВРОЈ 19.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 151.

зорне власти Пстар И., председник општине д и Стсван А., нродседник општино г зато, што у законом року нису послали буџето својих општина надлежној власти на преглед и одобрење. На своме саслушању, изјавили су, да они нису пропустнли оно што им је било у дужиости стављено. Напротив, они су све са своје стране учинили : буџет саставили и поднели га одбору општинском. Ну тада им је иаређено, да у буџет унесу још неке издатке, због чега су морали састављати нов буџет и понова га општинском одбору подносити нз претрес. Само због тога, дакле, буџет нису могли на време доставити окружном одбору. Надзорна власт, на основу чл. 157. тач. 2 и чл. 170. закона о општинама решењем од 30. доцембра 1911. године № 29299 казнила их је са по 60 дин. По изјављоној жалби, III Одсск Државног Савета нашао је, да решење надзорно власти не може остати у снази стога, што се прописи чл. 170. и тач. 2. чл. 157. закона о општинама, на којима је засновано поменуто решење, не могу примонити на горепоменути случај, јер се тим прописима казује само, како ћо се поступити каднаступе случајеви, нредвиђени горепоменутим законским прописима. С тога је, на основу чл. 173. закона о општинама, решио, да се решењо надзорне власти поништи. Одлука од 18. априла 1912. године № 3650. Одборнике, који изгубе ма који од услова, што их за положај одборнички постављају чл. 30, 32 и 71. закона о општинама, уклања са дужности општински одбор у року од десет дана, од дана кад се то утврди, што ако он пропусти учинити, онда их уклања надлежна надзорна власт образложеним решењем у року од других десет дана. Надзорној власти доставио је М. М., да је Таса С., одборник општине п зет Драгутину М., одборнику исте општино, да је то суд општине и знао, и да није хтоо Тасу, као млађег одборника по годинама старости, уклонити од дужности. Тражио јс, да то, по чл. 75. закона о општинама, учини надзорна власт. Вођеном истрагом по овоме, и изјавом одборника Тасе утврђепо је, да је Таса узоо за жену кћср одборника Драгутина. Пошто су Таса и Драгутин, одборници општино п..., сродници по тазбини у првом степену, то по чл. 71. закона о општинама не могу и даљо остати обојица као општински одборници, всћ од њих мора отпасти Таса, као млађи по годинама старости, и како је од дана, када је ово утврђено за Тасу, прошло вишо од 10 дана, а одбор општине п.... није га . уклонио од дужности. како то прописујо чл. 75. зак. о општинама, то је надзорна власт, на основу изложенога и чл. 75. закона о општинама, решењем од 15. септембра 1911. год. № 8639

одлучила, да се Таса С., одборник општине п уклони са дужности одборника исто општине. У жалби Државном Савету противу овога решења, разрешони одборник Таса навео је, да решење надзорне власти пе одговара закону из ових разлога: 1., што надзорна власт нијо имала право да га својим рошењем уклања од дужности, јер по чл. 75. закона о општинама то право има ј дино општински одбор., а надзорна власт би, у крајњем случају, ово право могла да употреби тек онда, кад то не би хтео да учини општински одбор., и 2.. што је надзорна власт била дужна продходно доставити општинском одбору све оно што је истрагом прикупила, па тек од тога момента рачунати и рок од десет дана, у коме је општински одбор дужан одлучити о разрешењу. Трећи Одсек Државног Савета нашао је, да је решењо надзорне власти правилно и на закону основано. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама решио, да се жалба одбаци као исумесна. Одлука од 18. априла 1912. године .№ 3658.

Ако се у општ. буџету расходи поклапају са приходима, те није потребан никакав прирез, или ако прирез не би био већи од 50%. онда се буџет, пошто га реши и одобри општ. одбор, шаље на примедбу надзорној власти, која је дужна прегледати га и уверити се: да ли су у исти унесени сви они издаци који по овоме и другим законима падају на терет општине, па ако у исти није унесено оно што треба, она о томе чини општинском одбору своје примедбе, на које општински одбор може, ако их не усвоји, дати своје противразлоге, у коме случају тим поступком не ствара ни један од услова, предвиђених у чл. 149. закона о општинама, за своје разрешење. Начелник среза в.... актом својим од 18. јануара 1912. год. № 951, наредио је суду општине д..., да изнесе пред одбор општински на решење питање о подизању једно црквене зграде, с тим да и потрсбну суму новаца за ова.ј циљ унесе у општински буџот за текућу годину. Одбор општински поводом овога донео је 2. Фобруара 1912. године одлуку, да се у буџот не уноси никаква сума лошто је црква на средокраћи општине; што је у кратком року општина бпла оптререћена зидањем цркве, школе и коша, и што је општина дужна извршити један важнији посао, а тај је, да подигне још једну школу, па тек после тога можо подићи и зграду за црквоне потребе. Надзорна власт решсњем од 17. марта 1912. годино № 3839, обуставила је од извршсња ову одлуку одбора, и наредила му да по њсној наредби поступи. Општински одбор доноо јо одлуку, да се тражена сума не уноси у опгџтински буџет сво дотле, докле општински одбор и збор не одобре, да се та зграда може подићи. Надаорна власт нашла је, да општински одбор ради супротмим наредбама,

па је актом од 14. априла 1912. године № 5890, а на основу чл. 149. закона о општинама, учинила предлог Министру Унутрашњих Дела, да се председник суда и одбора д и 13 одборника исте општине .разреше од дужности општинских часника. Налазоћи да је предлог надзорне власти на закопу основан, Министар Унутрашњих Дела писмом од 24. априла 1912. год. П№ 1)894. спровео је Државном Савету сва акта овог предмота с молбом да по истоме донесе своје рошење. Трећи Одсок Државцог Савета нашао је, да со продлог Министра Унутрашњих Дела о разрешењу председника општипе д и одборника исто општине на основу чл. 149. закона о општинама, не може усвојити с тога, што се предсодник општински може разрешити само на основу пропнса чл. 148. закона о општинама. Општински пак одборници у овом случају не могу со разрешнти прома пропису чл. 149. закона о општинама с тога, што со но може узети, да они нису хтели вршити своју дужност, или да су радили супротно законитим наредбама државно власти, тимо, што су слали своје противразлого надзорној власти односно буџета, кад су за то имали право према 3. одељку чл. 131. закона о општинама. С тога јо, на основу чл. 148. и 149. закона о општинама, решио, да се захтев о разрошењу ових часника но усвоји. Одлука од 28. априла 1912. године № 3875. Јос. К. Ст.

О разумевању чл. 10. зак. о штампи. Начелна одлука Касац. Суда од 12. маја 1912. бр. 6729. »Поводом тога, што је у Одељ. Касац. Суда у прошлој години пропис чл. 10. зак. о штампи примењиван тако, да одговорни уродник и власник каквога листа може бити једно нсто лнце, а ове године, услед промоне у саставу одсљо^а узима се противно томо, Касац. Суд у својој општој седници, на основи тач. 1. § 16 зак. о своме устројству, утврдио јо овако разумевање тога законског прописа: Кад се првим ставом чл. 10. зак. о штампи наређује, да: „на свакоме броју новина, или на свакој свесци повроменог списа, мора бнти наштампано име одговорног уродника, или његовог заступника, и власника у дну или у врху листа (( , онда је већ тим самим довољно јасно исказано, да на сваком броју новина мора бити наштампано име једпога лица као одговорнога уредиика, а другога лица као власника листа или повременога списа. Одговорни уредник и валсник, дакле, два су лица, а но може јодно лицо бити у исто време и одговорни уредник и власник истога листа. Законом пије ни било потробно још и парочито забрањивати да јодно исто лице буде и уредник и власник, кад со та забрана већ садржи у самом законском заповедању да буду два лица. На против, законом би со, да се је хтело