Policijski glasnik

СТРАНА 150.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20.

глед да су отнсци једног истог прста потпуно различгш, али се пажљивим испитивањем брзо долази до увереп>а да је ова разлика само привидна. (НАСТАКИЋЕ СЕ) КРИЗА РЕПРЕСИЈЕ од Ш1ЈВАТ-А ГЛАВНОГ ПРОКУРАТОРА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У ЛИЈОНУ

(НАСТАВАК) II — Лекови. Излази из слике коју сам скицирао у претходном чланку, да немоћ репресије има свој главни узрок у болесној сснтименталности која је особина иапшх ултра-цивилизованих друштава. Иаш већ остарио казнени систем покварен је кобним хуманитаризмом. Да се задржи напредовањо криминалитета, требало га је учврстити, а ово јо могло да се учини само по историском закону о ублажаваљу казни; међу тим су га ослабљавали све вишо. Сад јс стало за тим,ако се неће да помогпо његова деФипитивна пропаст, — да му се врати мало младости и снаге, која би му допустила да стане на супрот новом веку. У овомо послу поправљања, прво питање којо треба да обрати пажњу, то је нитање о највишој казни. Пећу се задржавати на томе да доказујом њену легитимност. Сно јо речено о овом предмету. Спомонућу само да јс главна казна основана на праву легитимно одбране. Кад сваки човек, чији јс живот угрожен од каквог нападача, има право да убије, како би друштво, т. ј. заједница људн, било лишено овога права? Смртна је казпа без икакво с.умње свиропоет чији нестанак трсба желотн. Али је она исто тагсо потребна друштву као што је потребна ампутација каквог гангренозпог дела човечијем телу. Према томс, у место да будс рсдак изузетак, опа треба да Функционише нормално и редовно као сво друго казне. Осим тога што честа милост чини то оиа губн карактер извесности, који јој је ноопходно нужан да би се злочинци застрашили, она граничи у већини елучајева са крајњом ноједнакошКу. Заиста је и сувише очевидно да милост зависи чосто од околпости којс немају никакве везе са степеном криминалитета осуђеног, на пример, од одјока који јс имао злочин, од стања мишљења, момента у коме је молба за милост испитивапа, или баш од личних идеја шефа државе о смртној казни, што је дало повода Оаћпе1-и Тагс1е да кажо да је ова казна, оваква каква се данас примењује, само рђава нумера на лутрији за онс>га који је искуси измођу хиљаде оних који је заслужују. Да би било нримсрие и застрашавале, казне треба да буду такођо што је могуће ближе злочину. Брзина је битпо својство казне. Ништа но Фрапира вннто уобразиљу као брза репресија. Одговор

око за око, зуб за зуб, то је одговор који даје злочинцу пајживљу импресију о одбранбеној сили друштва. Сила која оклева то је умањена сила. Оно што треба захтевати најенергичније, то је укидањс јавних извршоња, те одвратне прдставе која се даје гомили, жудној погубљења као светини старог циркуса, у којој је чудна мошавина великих и других дама, мирних грађана, ноћних скитница и избеглица најнижих слојева друштвоних, које све мами крв дивље животиње. Оне песме, она вика, оне сатурналије, оно развијање трупа да би се заштитио и поздравио покрет џелата, — сво оно приуготовљавање жалосне сцоне ; за тим, убица који се појављује час охоло, као јунак у позоришту, час као животиња у људском облику, коју вуку на законску касапиицу, уз хајку и увреде, или као жртва која тражи освету, — све ово изазива колико гњев толико гнушање. Ако људска крв троба да се проспе нека то буде бар пристојно између немих и слепих тамничких зидова, без икаквог глумаштва. Ио примеру Немачке, Бнглеске, Аустријо, Сједињених Држава, Шведске, Русије, спсрнмо са јавних места ову крваву мрљу. Желео бих баш да извршење буде на начин који није толико одвратан, нешто као што је био отров код Атињана, са бржим дејством, или убијање електричном струјом. Енглоско вошање није толико варварско као одвратан нроналазак 13г. ОиШоИи-а. У овоме поглг ду ми смо се мало користили проналасцпма наукс. Желоти је такође да у случају милости, губилиште буде замењено тежом казном него што јо робија, на пример ћелиским затвором, сличним оном. талијанском егдазШо. Није допуштено да милост може имати дејство да се замени једиа од најстрожијих казна тако благом казном. Има врло велике песразмере између главнс казне и прогонства. Милост је овде премија убиству. Злоупотреба са олакшавним околностима, друга рана репресије, такођо треба да се поправи. Излечиће се, ако се уреди и регулише благост судија. Најпре, обавезом да се казна осетно подиже у случају поврата. Веранжеов, закон добро јо прописао ово отежање, као контра баланс милости одлагања; по несрећи дошло је овлашћење да со допуштају олакшавне околности које неутралишу ову казну строгости, јер допушта да се казпа спусти скоро до пуле. За тим би затвор требао да буде обавезан за извесне деликате из којих се види навика порока, као што је специјално скитање или крађа са насиљем. Најпосле, како све одлуке троба да буду мотивисане, треба приморати судове да прецизирају околности које оиравдавају смаљсње казне. Одлагање треба да се одржи као условни опроштај али са модиФикацијама. Не треба га одобрити подводачима, апашима, које њихово морално опадање чини неосетљивим, од просте претње казне н који се користе слободом само да учино горе злочине. Исто тако треба га одбити виновницима напада и увреда учињених

агентима јавне силе, јер ништа не деморалише тако ове скромие чуваре реда, као кад се понова нађу у борби и хватању са злочинцима, који се пошто су их већ вређали и нападали, опет појављују мало после, и исмевају их, милошћу Беранжеовог закона. Одлагање треба да буде опозвано не само осудом на затвор, ного сваком новом осудом за крађу, превару, повреду, противстајање, просјачење или скитњу. Најпосле, рок за опозивање треба да се повиси од пст на осам година, јер се онај који заслужи нову осуду после шест или седам година, исто тако не може сматрати као поправљен, као ни онај који је наново осуђен после мање од пет година. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(НАСТАВАк) »Кад су га извели из затвора изнуренога од удисаља нечистог ваздуха и малаксалога од глади, понудили су му, као и толике друге, да се укрца на једну лађу Индиског Друштва. Вандермот пристапс, али у новратку неки гусар зароби ла1)у и Вандермота доводу овдо. Требао је бити преведен у Валенсију, али у часу поласка један тумач газапита, и по одговорима виде сс да не говори добро онглески: сумња се одмах јави; он изјави да је поданик данског краља, али како није могао показати иикакав доказ у потврду те изјаво, би рошено да га повере моме надзору док се ствар нс објасни. Нсколико месеци прођоше; пије се вороватно више ни мислило на Вандермота, кад једна жена са двоје дсцс дође у затвор и затражи Кристијана. Мој муж! узвикну она кад га виде. Моја деца, моја жена! и они се загрлишо. Обећам му да ћу ћутати, алп је всћ било доцкан. У радости кад је примила вест његова жена, којој је он писао и која је мислила да је мртав, показала је писмо суседима и неки од тих, чиновници, доставе то; они га данас шаљу у смрт. Због неколико старих топчића, којима је била оружана лађа на којој је био, и која није имала сукоба, оитужен је да је поднгао оружје противу своје отаџбнно. Нризнаћете и сами да су закони неправедни. — 0, закони су неправедни, поновише ноколико присутних, који со окупише око једног кровета да играју карто и пију ракију. »Додај редом, рече један пружајући чашу. — Тхе, речо други који примећаваше*забринутост Лелијевра; не треба се због тога узнемиравати, данас јс његов ред, сутра наш". Овај се разговор настави у још страшнијим шалама; најзад добоши и трубе, којих со ехо одбијаше са свију страна, казиваху нам да су одреди пошли у поље. У заводу завлада нека суморна тишина, сви смо мислили да је Кристјерн свршио,