Policijski glasnik
СТРАНА 188.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 24.
се могле увући у више друштвене класе и пљачкати их. Ми смо н.пр. познавали једиог хлебарског момка, пореклом Швеђанина, кога је јодап првостепени суд у водском кантону био осудио на шест месеци затвора због преваре. По нзласку из затвора ова индивидуа отишла је у једну велику немачку варош и, издајући се за богатог Енглеза старог порекла, успела да буде примљена у најбоља друштва, и да их опљачка са преко милијон марака у року од довет мосеци. Иошто је демаскирана и поново ухапшена, осуђена је на десет год. затвора. Приликом одласка из кантона водског, овај хлебарски момак имао је 21. год., говорио је правилно седам језика и био је врло лепе спољашности. Уопште се, дакле може рећи да у вишу класу спадају овотски злочинци који су, најчешће површно васиитани. Из ово се класе готово искључиво регрутују чланови интернационалних банди, које су у толико опасније у колико су превозна средства бржа и удобнија. И најзад: у овој категорији има много више злочинаца зрелијег доба но у нижој. Нижој класи злочинаца припадају сви повратници, који врше грубе злочино, и престуне. Ово не значи да б*у њихови злочини извршени необазриво и без претходног спремања. Напротив, често је врло тешко открити извршиоце њихових дола. Па ипак се ова дела одликују извесном врстом бруталности, начин, што је одлични шеФ париског одељења сигурности г. Хомар, назвао аростачким. Чланови ове класе регрутују се већим делом из средине раднпчке и проститутске. Многи од њих —• али ие већина деца су повратника или алкохоличара или непознатих родитеља — ванбранчна. Из њихове средине регрутује со највећи део сутенера, али овај занат обавља и велшш део злочпнаца из више класе. У нижој класи има много више злочинаца но, у вишој, и они се врло ретко мешају међу собом. Њихова иоља рада сасвим су одвојена, и опи сс чак пе састају по јавним местима, кафаиама и т. п Дешава се, међутим, да злочинци вишо класе врше извесна дела — која су њима лично одвратна — преко својих колсга из ниже класе. У овим случајевнма они им дају један део пљачко, често незнатан, и на овоме се, готово увек, свршавају њихови односи. Понекад, али то јо врло ретко, индивидуе које су у почетку припадало нижој класи, ступају доцније у вишу, постајући члановима интернациопалних банди. Разуме се већ да је номогућпо повући тачну границу између ове две волике категорије злочииаца великих градова. Тек на основу п[)ироде злочина или нрсступа криминалиста ће моћи одродитн да лп његов нзвршиљац припада вишој или нижој класи професијоналних злочинаца. Оела н мали градови нису згодни за рад злочинаца више класе. Они ирвенствено експлоатишу вслике градове и стране штацпје, где има много ботатих људи.
Извесни злочинци специјалисте, који припадају овој класи, нападају такође и на становнике малих градова и поља. Тако варалице помоћу сакриваног блага траже обично својс жртве међу провинцијским становницима. Мали градови и села имају, напротив, своје злочинце, који припадају нижој класи и, као што смо раније казали, имају своје специјалие обичаје и навике. Доба злочинаца. Које доба даје највише злочинаца? Одговор на овџ питање — који не инторесује само социјолога већ и истражног чиновника и полицајца — није тако прост, јер зависи од општег карактера обичаја поједнннх земаља, од њихових ооцијалних. и географских прилика и т. д. То ј ■, може бити, доба професијоналних злочинаца, у коме се најочигледније показује утицај средине. Градови, а нарочито велики, дају н. нр. врло велики проценат младих прсступника, док јо овај проценат у селима много мањи. Проценат злочинаца извосног доба варира такође знатно и између великих градова. Так.о је криминалитет младих људи у доба између 16и21 год. већи у Паризу но у Берлину. У индустриским окрузима и градовима максимум криминалитета други је но у местима која никако номају пли имају врло мало индустрије. Може со у опште рећи, да се са увећањем броја становника једног града, и максимум криминалитста помера ка младим индивидуама. Криминалиа статистика једне земље не допушта, дакле, никако криминалисти практичару (сасвим је друга ствар са криминалистима теоричарима) да изводи закључке у погледу доба којо даје максимум криминалитета у његовом округу. Само локалне статистике могу послужити за ову ствар. По несрећи, њих је врло мало, и с тога је желети да их
паркоти или месне полицијске дирекције што нре зав ду. Ове статистике биле би врло корисне не самс за криминалисту теоричара, социјолога и законодавца, већ тако исто и за полицију која ће, познавајући узроке, моћи боље предузети потребно кораке за одбрану друшгва од професијоналних злочинапа. Статистика затвараља. Да би се видело шта практичару пружају ове локалне статистике, износимо овде статистику затварања у сонском допартману за четири тромесечја 1902. год. Ову год. узели смо као пример с тога, што њеиа статистика дели злочинце прома доба старости, и то веома тачно. Без овога, могли смо узети ма коју статистику из иоследњих год. и резултат нашег испитивања био би исти. Може нам се лребацити да је реч о статистици затварања, а не о статистици осуда, и да с тога треба — да би со добио стварни број злочинаца разног доба — одбити број индивидуа за које би се у току истраге утврдило да су невине, као и број понављаних затварања Ова примедба била би оправдана да јо реч о утврђењу доба старости које даје максимум криминалитета, алп ми говоримо о криминалитету у оншто, а не само о осуђеним злочинцима. Практично искуство показало нам је, да се број невино-ухапшоних индивиду-а распоређује, готово подједнако и сразмерно на свако доба. Исто је овако и са индивидуама које се пуштају из нодостатка доказа, и које су, у највише случајева, злочинци који су, ззхваљујући својој всштој одбрани, избегли осуду. Што се тиче понављаних затварања п она, као што тврде статистикс из 1900 и 1907. год. падају готово подједнако, на свако доба старости:
Испод 16 год. Од 16 до 18 година
Од 18 до 21 година
Од 21 до 23 година
Од 23 до 25 година
Од 25 до 30 година
Од 30 до 45 година
Од 45 до 60 година
Преко 60 | година
Свега
I
Људи • • Жене • •
190 21
796 41
1637 101
454 81
488 72
1269 149
2359 272
1327 238
517 156
0037 112*
Свега ■ •
211
837
1738
535
560
1408
2631
1565
673
10158
II
Људи • • Жено • •
180 41
587 36
1232 122
427 69
371 91
1041 134
1770 270
1059 199
429 114
7096 1076
Свега ■ ■
221
623
1354
496
462
1175
2040
1258
543
8172
III
Људи • • Жене • •
287 ;И
709 51
1400 136
518 88
404 67
995 126
1714 286
1147 211
491 137
7725 1133
Свега • •
318
820
1536
606
471
1121
2000
1358
628
8858
VI
Људи • • Жене • •
274 39
786 52
1606 153 1759
445 92
378 75
1112 155
1718 334
948 205
387 131
7654 1236
Свега • •
313
838
537
453
1267
2052
1153
518
8890
Као што смо мало час наноменули сличне статиотике поеледњих година дало би нам сразморе, може бити мало различне. али са истим закључцима. Истина, је, да између двеју статистика има разлике, али ако се утврди сродња стати-
стика за последњих 8 г., сразмера између разних рубрика биће готово иста као и измсђу рубрика за 1902. г. Закључци, којо изводимо из статистике коју смо случајио изабрали, могу со, дакле, ирименити и на остале године у средњој статистици.