Policijski glasnik

ВРОЈ 34.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 267.

* * * Коморе су дуго дискутовале о избору јуридикције којој је била дужност да суди малолетнику од 13 година. Сенатска комисија хтела је једног јединог породичног судију, по американски. Сенат, на наваљивање владе претпоставио му је јуридикцију коморе савета. Из законске бојажљивости посланичка је комора баш одржала за ову децу јуридикцију истражног судије: али је намостила иоред њега једног известиоца, који ће имати дужност да врши истрагу о материјалном и моралном стању породице, карактеру и ранијем поступку дстета, условпма у којим је подизано, и мерама које би биле згодне да осигурају његову поправку. Овај ће известилац бити изабран између лица једног или другог пола, која се по дужности или по позиву интересују поправком заведенс дсце. Први пут у нашим законима жена је придружена ближе судској акцији: она постаје помоћник судије по каријори; њено меето у кабинету судије и поред њега са свим јо природно, јер се тиче дечије психологије и социјалног материнства. Тако просвоћена и установљена комора савета, решавајући далеко од буке у судници, изабраће са потпуиим познавањем узрока, најповоЈБнију меру за дете: било што ћо га повратити натраг породици, било да га намести код каквог лица достојног поверења, у какав азил, у интернат, у завод за анормалне, милосрдни дом, или га предати јавној помоћи, њена јо одлука изван сваке идеје о друштвеном гоњењу и инспирисана једино жељом да спасе дете. * % ^ Измођу 13. и 18. година. дсте можо да буде у извесним случајевима одгонорно за евоју радњу. Није дакле могућно сачувати га од јуридикције општог права. [Тови закон нијо изменио правила надлежнооти казненог законика: он се ограничио на то да прилагоди нашим обичајима у колико је могуће американски сћгШгеп соиг1а и онглески јииепИез соиПз. Специјалисане коморо допустићо да се рекрутују мало по мало магистрати психолози који ћс се испрактиковати у делима малолетника. Судија ће прво тражити да процени разне елементе деликта, личног чиииоца, по[>одичног чнпиоца, недостатко васпитања који произлазе из социјалне или економске сродине. Нарочито Ке избегавати кратко казне боз дејства и опасне, јор по речнма Н. Кгиуеге-а, деца се кваро рђаво прописаним казнама исто оиако као и некажн.ењом. Свуда ће бити организована специјална заседања (судницо); малолетницима ће се судити засебно и изоловано, да би со избегла мешавина са другим кривцима. Ни мало публицитета, ни извештаја са сликама! Колико је будућих апаша који се запајају чланцима са сликама, у којима уживају и који драже њихову сујету! Треба по сваку цену избегавати да се судница не преобрази у салу за представу а мач за оптуженике у штап за

параду. Ма кфлику пажњу да обраћају судије на то, ипак суђење малолетницима у великим варошима одвећ често личи на школе за шпроње порока и разврата. Ако лови закон буде строго примењеи, учиниНе крај овим скандалима. * * * Надзор над слободом потребан јо орган за Функцнонисањс судова за децу. Патронажа (заштитништво) пад децом, којом руководи г. КоНеЂ, отпочела је да га практикује: имајући право чувања малолетника који су пуштени привремено својим породицама, и дужност да над њима врши особени надзор, она је успела да задржи известан број на низбрдици. Надзор над слободом допуњу.је закон о судовима за децу, којима нови делегати постају помоћници. У суштини, успех установе аавиоиће од избора ових делегата н савесности коју буду уносили у вршоње н.ихово задаћс. Они треба да буду подагозп који позпају детињу душу, и кризе које је могу снаћи; васпитачи, прожманп величином II деликатношћу њихове задаће. Као стални посредницп између породицс и суда, они ће обавештавати судије о владању дстста, његовом моралном прогресу, и моћиће по потроби да захтевају нову, впшо или мање строжију меру, према добивеним резултатима. То ће бити коросподенти који имају јавни мандат који им друштво поверава у циљу одбране. * * * Да би осигурао заштиту и одбрану малолетника који се нредају суду, закон апелујо на одборе за одбрану. Ова установа Функционише само у неколиким великим варошима. Она скупља у општим циљевима, продставнике: магистратуре, адвоката патронаже и јавно помоћи. Органи за информацију, акцију и намештање одбори одбране, издвајају из своје сродпне пододборе браиилаца који помажу децуу суду и посло суда. У неким повлашћеним варошима, ови нододбори прате доцу и штите их. Одбори за одбрану које је закон освештао још више ће се геноралисаги. Из њих ћо се регрутовати и истражпици које бирају истражне судије и делегатн којима ће бити дужност да контролитау пуштањ ■ у слободу с надзором. С њима ће се оргинизовати споразумпа акција за све установе предохране, чувања, старатељства и подизања. У овоме је будућност закона. Добро схваћен и добро практикован — ван сваке друге идоје — без слабости и без преторане милости, он може много да допринесе да се умањи рекрутовање криминалитета, и продупређујући нове грехове, да спрочава новрате. РегАтапА Огеу^иа. (Ид и 1|е8 Боситеп^а (1и ргојЈгез"). Превео М. М. СтанојевиЋ. —

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО т РОБИЈАШНИЦЕ У ТИЉЕРИЈЕ — Ж. Ленотр (нАСТАВАк) Дакле судбина је још против њега! Како! Зар он све чинио да добије сјајан положај - украо старо племићско име, ласкао Лују XVIII, гласно; исказивао своје ројалистичкс осећаје, невероватном вештином увукао се у »старо друштво", прекинуо са ирошлошћу и обукао се тако рећи у другу кожу, а сада да због једне Наполеонове ћуди пропадне. Осим тога, што ће овај несрећни човек понова установити своју стару добру полицију, са којом бивши Коањар не жели да дође у додир... Дакле потрсбно јо да се сакрије. Али како ? Ту је стари робијаш показао свој дар : оне в чери, кад јо Луј XVIII напустио Тиљорије, бегајућп испрсд тријумФујућег " Узуриатора кпЛилу, праћен неколиципом својих гардиста и малим бројом всрних, који су сви припадали првим породицама Француским, са њима јо пошао н граф од Св. Јелене... Он допрати божоћу краљовску породицу до Гана, гдо је Луј XVIII, поверакајући своју судбину будућноЛи, решио да чока крај владе Наполсонове. И за време Сто Дана, заједно са г. г. војводама од Дираса и Левиса; Г. од Воблана, Г. од Сеза, Г. до Лали — Толандала и Г. од Шатобријана, чијој со оданости дивио свет, са Лујем Осамнаестим, ћерком Луја Шоснаостог и и Г. гроФом од Артоа, налазио се и... граФ од Свето Јелене. Он не пропушташе да присуствује ни једном устајању краљовом из кревета. да каже своју реч о ситуацији у Европи и да гледа са висине на силе савезиице, које се нису много журило да заузму Француску и доводу на просто Вурбоне. Заиста, прогнани принчеви су били играчке тако великих догађаја, да им ништа више није изгледало номогућно. Али би се ипак врло изиенадили, кад би чули да се у њиховој сјајној пратњи налази једаи стари гренадир Конвента, који јо некада био за крађу изложен на малој гилотини и осуђен на четрнаест година робије на галијама. Али није нико могао да им то кажо, јер у малој свити краљевој није било никога, ко би могао да познаје робијаша Коањара. С тога њому би врло жао кад се, пооле битке на Ватерлоу, вратишо у Париз. Сад је Луј XVIII имао круну у рукама и познавао своје праве пријатеље. ГраФ од Своте Јелено, као један од „највернијих", добио је као награду за сво'ју верност положај потпуковника париске гарде. Аристокрација обавезује. Изазивао је дивљење, када је на челу своје легије, јашући на коњу, деФиловао у Тиљеријама , поздрављајући отменим покротом мача краља, који је болестан од подагре, седоо на дворском балкону. Граф од Св. Јелене био је на свима свечаностима. Та забога, он је био с кра-