Policijski glasnik

СТРАНА 330.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 42.

б) С друге страно одредио је врсту и величину казке, која може бити прописана у наредбама за оне иступо. Месна полицијска власт може на име одређивати новчану казну од десет до сто педесет динара или затвор од једног до двадесет дана (§ 326 а1. 1). Ове наредбе морају дакле имати оишти карактер. По себи се пак разуме, да морају бити објављене, и да се не могу односити на случајеве предвиђене којим специјалним законом. У распису Министарства Унутрашњих Дела од 6. априла 1904. год. издатом поводом погрешног разумевања § 326 к. з. вели се о томе : „Има три главна услова, који морају бити испуњени, кад се примењује § 32о. к. з., на име: 1. Свака наредба, која се на основу § 326 издаје, мора бити општег карактера и претходно објављена грађанима. 2. Свака таква наредба треба да штити интересе сигурности личне и имовне, јавног морала, реда и мира. 3. Њоме се уређују само они јавни односи, који нису предвиђени ни у каквом другом специјалном закону, а за њих је, према природи њиховој, надлежна полицијска власт. Из тога излази, да се по § 326. не могу ни у коме случају решавати снорови међу приватнима, у којима није ангажован какав јавни интерес." Казнени закони такви, као што је § 326, познати су под именом бланкетних казнених закона; у њима су претпоставкс за примену казне (т. ј. кривично дело и кривац) и врста и величина казне одређени само у општим потезима, а подробније одређивање остављено је полицијској наредби. 1 ) III. Пошто се први, оишти део Казненог Законика односи само на злочине и преступе, то његове одредбо не важе за иступе, у колико од тога није изрично учињен изузетак. То се види већ и по томо, што одељак о иступима има свој општи део : §§ 310—326. 1. Покушај. Пошто није учињен никакав изузотак, то со за покушај иступа не можо казнити. Законодавац налази, да су ( ва кривичиа дела сувише незнатис природе, да би се и покушај истих инкриминисао. Ово важи и за оне иступе, који су у ствари само блажа врста извесних злочина или преступа, као што су иступна крађа, превара и утаја, јор се према § 42 к. з. и за покушај ирестуиа казни само онда, кадје то у закону пзрично казано. 2. СаучешГхе. Подстрекачи п помагачн у иступима као и подржаваоци не могу се казнити, не сматрају се даклс као кривци. Од тога јо Јчињен изузотак у § 391 к. з. за саучеснике и подржаваоце код иступне крађе, иреваре и утаје. Они со дакле сматрају као кривци. За њих јо прописано, да се имају казнити као и сам извршилац. За подржаваоце пак важн § 50 к. з.. т. ј. подржаваоци, који су на-

1 ) В. ЖиваиовиП Основп Кривпчног Права, Оншти Део § 27 I.

ведони у а1. 2. овог §-а, не могу се казнити. 3. Подобност за урачунљивост. § 53 к. з., где је говор о подобности за урачунљивост, односи се само на злочине и преступе, али би било и сувиш',- претерано одступање од савременог основног кривично-правног принципа о кривичној одговорности, но захтевати код иступа подобност за урачунљивост. У ранијим пројектима пруског Казн. Законика (од 1833. и 1836. год.) налазила се је одредба, далица неподобна за урачунљивост не могу бити кажњена за иступе, већ да се имају место њих казнити они, којима припада над њима нарочит надзор. У последњем пак пројекту од 1843 год., који је постао законом, ова одредба је избачена, јор се нашло као по себи разумљиво, да је потребна и код иступа подобност за урачунљивост, тако да је излишно то нарочито наглашавати, а одговорност трећих се не може ни чим правдати. 1 У нашем Казненом Законику, рађеном по угледу на пруски, такође се не налази таква одредба. Али да је потребна подобност за урачунљивост, што се, као што је речено, по себи разуме, внди се и из § 321 к. з., у коме јо прописано, да се деца испод дванаест година не могу казнити, већ со имају предавати родитељима, да их они казно. Деца овог доба старости сматрају се дакле као неподобна за урачунљивост, па пошто се у овом §-у неподобни за урачунљивост због недовољне умне развијености не сматрају као кривци, то се не могу казнити ни они извршиоци иступа, код којих постоји која друга врста неподобности за урачунљивост. (НАСТАВИЋЕ СЕ) КРИПТОГРАФИЈА У ПОЛИЦИЈСКОЈ ТЕХНИЦИ О-г Е. 1^осагс1

Употреба тајне или шиФроване преписке до данас је изучавана само са гледишта војничког и дипломатског. Досадање расправе о Крипт« граФији писане су само за оне, који су ио својој природи имали да докучују тајну коресподенције између амбасадора и министара, или између војних аташеа и њихових влада. Врло мала пажња поклањана је релативно честој употреби ових метода од разних категорија злочинаца, а нарочито од притвореника Ово без сумње с тога што су полицијски органи, иред тешкоћом око дешиФрирања, дизали унапред руке од овог посла и уништавали, цепрочитане, шиФроване документе који су им падали у руке. У њима се, мођутим, налази извор драгоцених података, а и само старањо здочинаца да своја писмена учине што неразумљивијим, доказује какви се важни докази могу у њима наћи. ') В. ОоНсГттег ор. 014. 710 — 11

У пракси се могу појавити два случаја: или јо реч о забелешкама које је злочинац узео за своју личну употребу, као што су: адресе саучесника, обавештења о злочинима који имају да се изврше, имена одређених жртава, листе покрадених предмета, означење места где су сакривени продукти крађо и т д. или је реч — ово је обичнији случај о измењеној коресподенцији између притвореника, пли између њих и њихових пријатеља у слободи. Није овдо место да испитујемо како се ова коресподенција измењује, али изјављујемо да је усамљеност ћелија и затвора једна илузија, и да се у њима сусрећу најнеочекиванија саучешћа. Зло ово, у осталом, није само Француско. Грос у својој Криминалистици, која је историска полазна тачка Полицијске Технике, и Рајс у свом „Мапие/^-у говоре, као о ствари која није тако ротка, о »ћазвГбег^-има, т. ј. о цедуљама које циркулишу између немачких, аустријских и швајцарских притвореника. Ми знамо из позитивног извора да се овако исто ради и у Италији. Један француски истражни судија казивао нам јо, про кратког времена, да јо више пута, имајући посла са бандом крадљиваца који су тврдили да се но познају, наређивао претресе њихових ћолија, и да јо овом приликом увок налазио по неколико цодуља којо су доказивале њихов споразум. Можо ли се увек ирочитати шифровано писмо ? Стручњаци у овој вештини: ђенералштабни оФицири и дипломатски чиновници, одговарају: да. Треба, међутим, знати, да услови дошифрирања у Полицијској Техници нису потпуно слични са онима у војсци и дипломатији. Ми смо, с једне стране, у преимућству. што писци наших шиФрованих написа нису ни изблиза онако вешти као дипломате или шпијуни, те су им с тога и криптограФСке методе мало компликоване. С друге стране опет, полицијски вештак, противно дипломати, има, у главноме, да дешиФрира врло кратке токстове. Међутим, у колико јо један текст дуиси, у толако јо и његово дешиФрирање лакше. Ми ћемо понекад наићи на несавладљиве тешкоће ако шиФрованн напис садржи свога ноколико слогова, докле би га дсчјом простотом разреишли кад би имао пот до шест речи више. Други Фактор. који треба поменути кад је реч о тешкоћама дешиФрирања у Полицијској Техници, јесте брзина којом треба радити. Нису ретки случајеви у којима ће криптограм изгубити сваку важност ако само није на време дешиФриран. У њ.ему, н. пр. може бити речи о злочину који има да се изврши кроз неколико часова, и који би полиција могла на време спречити или ћлочинце на делу похватати. Исто тако шифровани напис може бити једини доказ на основу кога би полицијски орган могао задржати у притвору осумњиченог, у ком је случају лотребно да овај напис буде дсшифриран за ноколико часова. Три су ствари које. посебно или у скупу, чине деликатним посао полицајца који има да дешифрира један шиФрован текст: