Policijski glasnik

СТРАНА 372.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАС11ИК

ПРОЈ 41

(3) За постојање овог исту па није потребно, да јо иоко заиста био сирочеи да употреби закрчони пут. Довољно је дакло, да се је саобраћај тим путем могао очекивати, те да је према гоме неко могао бити спречен. (4) Без значаја је, да ли због закрчивања пута не могу проћи кола или само пешаци. 1 ) 2° Или у остављању ноАу на улици у вароши јаиије, буради, сандука или других ствари. (1) Вез значаја је дакле овде, да ли је услод остављања ствари наулициова закрчена за саобраћај или не. Ј ) (2) Ствари треба да су остављене на улици вар ошкој. (3) Ствари треба да су остављене на улици ноћу. 0 појму ноКи в. Посебни Део књ. I § 46 I 5 а, б) Овај иступ може бити у идеалном стицају субиством ителесном повредом. в) Кривац. 1° Као извршилац се има сматрати и онај, који је био дужан да ствари, којима је улица аакрчена, склони, иа то није учинио. Ову дужност има онај. који има стварну власт располагања тим стварима. 5 ) Тако ствари, које је послуга на улици оставила, дужан је господар да скдони. 2° Виност није потребна. В. I б. Но у случају извршења нечињењем под 1° наведеном потребна је наравно свест о томе, да су ствари остављене на улици. Да ли је пак овакав извршилац пропустио свесно, да их склони или услед заборава, без значаја је. 16. Механџија, који би кола путничка, од којих се газда или стока теглећа код љега храни, на сокаку ноћу оставио". а) Радња се састоји дакле у остављању иутничких кола на улици од стране механџије, код кога се »га зда и или његова теглеКа стока хране. 1° Потребно је дакле, да се газда или његова стока теглећа храно код механџије, т. ј. или да је газда одсео код механџије, пи да је оставио код њега стоку, која вуче његова кола. Према томе не би постојао овај иступ, кад би се газда само тренутно у кавани задржао, н. пр. да би попио нешто или нешто купио. 4 ) 2° Под »газдо-м« се има разумети иритежалац кола, који их је дотерао. Није дакле потребно да је он и сопственик. 4 ) 3° Овде спадају и аутомобили као и остала кола, која се покрећу каквом природном снагом. б) Кривац. В. 1 б. 17. Колари, ковачж, катгари, који у вароши кола или бурад ноћу на улици оставе". а) Р&дња со састоји дакле у остављању кола или буради ноАц иаулици ?/ в&роши

') Ун. ЦениИ 823. 2 ) Уп. ЦениА 823. 3 ) У и. Ргапћ § 300 IX. — У § 306 „V: !) немачког к. з. овај случај пзвршења се изрично иомнње. 4 ) Уп. ЦениН 833. Ј ) Уп. Урошевип 3!3.

од <тране колара, ковача или качара. Овај је иступ, као што се види, нарочита врста иступа из т. 15 от. 2. б) Кривац. 1° Извршилац можо овде бити само колар, ковач или качар. 2° Ниност није иотребна. В. 1 б. 18. Ко без дозволења власти полицајне у вароши кућу или другу какву зграду подиже, или пошто је развалио ; понова оправља, означену линију не држи или басамаке или приземне прозоре на сокак испушта". а) Радња се састоји дакле у : 1" Иодизању какве зграде у вароши без одо6рен>а иолицијске власти. Прсма закону од 16 јуна 1866 куће у варошима и варошицама могу се подизати само но утврђеном регулационом плану (§ 8), и о томе се имају старати полицијске власти. 1 ) Зато се сваки, који хоће да прави ма какву зграду, има да обрати полицијској власти, да му се одреди регулациона лииија, другим речима да му одобри нодизање зграде на извесној рсгулационој лшшји. Прва радња код иступа из т. 18 састоји се дакле у нетражењу овог одобрења. Суд није надлежан да испитује, да ли јо регулациона линија тачно одређена' Ј ). 2° Или у неиридржавању од власти означене регулационе линије. Ова радња претпоставља. дакле, да је тражено и добијоно оцобрење од полицијеке власти. 3° Или у исауштању стеиеница или ириземних арозора 3 ) на улицу. Ова радња је дакло само један облик непридржавања од власти означене рсгулационе линије. б) Кривац. В. 1 б. 1° Као извргиилац се сматра сопственик*) 2° Виност није потребна. В. 1 б. в) Казна. »Поред казни, вели со у ст. 2, и радња ће се зауставити или норушити, у колико прелази линију или правило зидања по аарошима®. 19. Ко трошну кућу или другу какву зграду, која са падежу клони, на опомену полицајне власти не сруши или не утврди онако, како је од етручњака предложено". а) Радња се састоји дакле у нерушењу или у неутврђивању сходно иредлогу стручњачком, зграде, која је склона иаду, ирема наредби иолицијске власти. 1° Да ли је зграда заиста склона паду, утврђује полицијска власт преко свог инжоњора, а по чијем продлогу она има наредити сопственику или рушење исте или утврђивање на начин одређен од инжењера. 2° Без значаја је, да ли је зграда варошка или сеоска. ') В. Полицијски Зборник 117 (36. XIX 19) за наведени закон и 536 за распис министра грађевина од 23 маја 1864. г ) Уп. Ргапћ § 367. XVI. 3 ) <(Под приземним прозорима, вели ЦениА (824), разуму се они, којих шупљина у сокак уђе, те сам сокак завата, као што многи такве прозоре за подрум праве 8 . 4 ) Према -[• 367. т. 15. немачког к. з. и мајсгор.

3" Против наредбе (»оломене«) полнцијске властн сопственик се не може жалитн вишој уиравној власти (§ 329 т. 19 а1. 2 ст. 1). Но о^ се може жалити ирвостеиеном суду. Тога ради он мора пре свега изјавити полицијској власти, да њееа »опомена« није основана и тада »мора у року од осам дана тражити коднадлежног првостепеног суда, да се нста зграда средством три вештака — стручних лица — које ће еуд сам именовати, о трошку сопственика преглода, и како они вишином гласова нађу, тако ће полицијска власт ствар и рошити" (а1. 2 ст. 2). Као што се види, суд је по жалби дужан именовати комиеију. Но против овог решења вештака има места жалби првостепеном суду, у року од три дана (а1. 3). Решење првостепеног суда је извршно (а!. 4). 2. Кривац. В. 1 б. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ПОЛИЦИЈСКА ТЕХНИКА

Полицијска Техника, која је до скора идентикована са Научном Полицијом , постала је крајем прошлог века под утицајем Ломброзове Кримииалве Аитропологије и Бертилоновог система за идентификовање криваца, који је деФинитивно Формиран 1882 год. Са развитком Криминалне Антропологије, која је поолодње четврти прошлог века створила читаву револуцију у научном свету својим појмовима о злочинцу, злочину и п.еговим узроцима, осетила се иотреба за реФормом полиције, као установе која има врло воликог утицаја на растење г опадање криминалитета, а са генералисањем Бертилоновог система за идентиФикацију, јавили су се први технички радови у домени полиције, који су се постепено усавршавали и умножавали све до наших дана. Потребу за реформом полиције први су истакли италвјански криминалисти: Ломброзо, Алонги, Фери и остали Ломброзови ученици, а њима су се одмах придружили и криминалисти осталих цивилизованих земаља. На полицију и њене оргапо, о чијем професијоналном образовању до овог времона нико није водио рачуна, и које је ноглавито почивало на рутини, отпочела су одједном обраћати иарочита пажња, која је најзад доспела и у програме међународних конгреса. Августа месеца 1895 год. одржаи је у Линцу шести конгрес међународног удружења за кривично право и па њему је, мнмо осталих, изражена и ова жеља: Ђ Да 6и се криминални органи што боље формирали и ирииремили за вршење својих функција, желети је да не буду уиознати само са текстовима кривичних закоиа, већ да им се, било иутем факултативних курсева за студенте, било иутем сиецијалних курсева аа младе иравнике ирактичаре, даду много иространија и темељнија знања о оиштим узроцима зло-