Policijski glasnik
БРОЈ 31.
ПОЛИЦИЈСКИ гласник
СТРАНА 245.
* * * Мил. М. Вељ. упутио је 4. августа ове године питање о томе, колику таксу треба наплаћивати прилпком потврде пуномоћија? Одговор: Такса за уговор о пуномоћству за вођење туђег посла из Т. броја 16. закона о таксама одређена је у два динара и плаћа се у таксеним маркама. Али пошто свако пуномоћство мора по § 80. граћанског судског поступка бити потврђено, то се поред ове таксе из Т. броја 16. закона о таксама плаћа и таксе за потврду из Т. броја 43. закона о таксама у износу два динара. Кад се наплаги и такса од пола динара за молбу, којом се тражи потврда пуномоћија, опда све таксе око издаваша пуномоћија износе четири и по динара. * * # Суд општине бресничке актом № П58. од 15. августа ове године упутио је путање овакве садржине : Суд општине је нашао, да је по званичној дужности дужан старати се о уредном шиљању новца војним обвезницима и водити рачуна о уредном предавању новца обвезницима, кад им исти шаљу њихове Фамилије; за то је суд општински молио поштанско-телегравску станицу у Чачку за извештај, да ли је предато десет динара једном војнику, коме је овај новац нослат преко те поштанско - телеграФске станице. Али станица није хтела дати одговора о овоме а навела је, да се званичним актом општинског суда не може отпочети трагање по овоме. Пита се: да ли је радња општинског суда правилна, и да ли поштанско-телеграФска станица мора да извиди ,шта је са овим новцем и да о томе извести општински суд? Одговор: Суд општински свакојако из добре намере упутио је поменути акт поштанско -телеграФСкој станици и та добра намера је могла и оправдати поступак општинског суда. Али станица је тако исто власна не дати никаква следства томе захтеву општинског суда и то са ових разлога: овдеје у питању приватна пошиљка новца, те ако пошиљалац истог сматра или сумња
да новац није предат ономе, коме је намењен, требао је се обратити истој поштанско-телеграФској станици и од ње извештај и потерницу тражити; сем тога општински суд није надзорна власт над поштанскотелеграФском станицом, те станица и није дужна давати општинском суду обавештења у циљу контролисања радње станичине. Према томе најбоље би било, да је општински суд упутио заинтересовано лице поштанској власти, да код ове види и уради што треба ради констатовања шта је учињено са овом новчаном пошиљком. * * * Суд општине врбовачке актом № 793. од 15. августа ове године упутио је питање овакве садржине : Општина врбовачка у срезу бољевачком има своју општинску шуму, одакле вози дрва за огрев школе и суднице, а ову шуму не употребљава за иашу стоке, јер је земљиште под гором и нема траве. — Општински суд сваке године, известан део својег земљишта сеје кукурузем или пшеницом, те отуда кукуруз уноси у општински кош, и на тај начин замењује купљење кошевске хране, а пшеницу продаје и новац уноси у фонд за зидање цркве у овом селу; и на овом земљишту, засејаном усевима, стока овд. грађана не пушта се на пашу. — За плаћање порезе на ово земљипгге (браник и општинску њиву), од пописа земљишта на овамо, суд је распоређивао сваке године по један динар на све пореске личности, а ресто пореза на ово општинску утрину распоређивана је на грађане према броју и врсти стоке, коју су овд. грађани пуштали на пашу у утрини. До сада је пореско одлење бољевачко увек овакове распореде утринског приреза потврђивало, пошто се лично увери о умесности оваквог разреза приреза за утринску порезу. — За исплату утринске порезе ове општине за пр. годину, суд са одбором донео је одлуку, у којој је као и раније године означено, да свака пореска личност плати по 1 динар за порезу на општински браник и њиву, а ресто да се наплати према стоци, коју су грађани пустили на иашу у општинску утрину. —• Ову је одлуку Начелник среза бољевачког решењем својим задр-
жао од извршења као незакониту, из разлога, што по чл. 12. Зак. о о непосредном порезу, порез на утрине наплаћује се од лица која своју стоку на општ. утринама и јавним испустима пасу и то ирема броју и врсти стоке, а не од свих пореских личности. — Пита се: је ли је предње решење начел. среза бољевачког на закону основано, и ако јесте, шта суд да ради и како разрез утринског приреза да изврши, те да све пореске личности подједнако иоднесу ово плаћање, пошто се за све грађане искоришћава шума и њива општинска, јер ако би се цео порез наплаћивао од лица која пуштају стоку на пашу у општинску утрину, онда би се неправедно од њих наплаћивао и порез на општински браник и њиву где се стока не иушта на пашу. Одговор: Порез на утрине према члаиу \ 2. закона о непосредном порезу плаћају општине, иа га распоређују и наплаћују од оних, који своју стоку на општинским утринама и јавним испустима напасају, и то према броју и врсти стоке, а где би утрине или испусти општински били тако велики, да општине не би могле да поднесу плаћање пореза на њих, оиштински збор може на предлог суда дотичне општине донети одлуку: колико од поменутих земаља задржава за општину а за колико земљишта да се учини предлог Министру Финансија, да га или прими као државну својину или да га подели оближњим селима или општинама. — Сем тога по тачки 3. члана 86. закона о општинама општински збор решава о начину употребе и уживању општинске утрине (али не може давати под закуп утрину без одлуке општинског односно сеоског збора). — Према изложеноме излази, да општински суд може распоређивати утрински прирез само на оне грађане, који своју стоку напасају на општинској утрини и то према врсти и броју стоке, која се на утрини напаса, а према одлуци општинског одбора. — Али, кад је начелник среза бољевачког задржао од извршења поменуту у питању одлуку општинске власти, свакојако да је ту био неспоразум због нејасности одлуке општинске власти, јер, да је у тој одлуци тачно