Policijski glasnik

6Р0Ј 33.

ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 261.

свих судова, јављају се као учиниоци тих дела само женске. Један доказ више о осветољубљивости и о подмуклости женске периоде. — »Хајде, опраштајте се!« опет се зачу суров глас апсанџије, Наетаје праштање. Љубл.ење, загрљаји и здрављење као и у почетку. То је најтежи моменат, кад и најтврђа срца не могу а да не пусте сузу. — »У ред, притвореници !' ( следује друга наредба. Притвореници се отржу из загрљаја и стају у ред. Само мален број њих још стоје у разговор, не могући да се растану. — »Молим те, још само минут!« — моли један. — »Ево сад ћу, молим те, ка Бога! с< — бох^оради други. — »У ред (( , командује неумитни апсанџија. И, кад су сви стали у ред, он их пребројава, утерује унутра сваку групу у њено одељење и затвара. Тужни и утучени, полако, обазирући се жудно на апсанске решетке, кроз које на њих још жудније погледају њихови мили и драги, излазе они из дворишта напоље и и упућује се својим кућама. Свршена је суботна »посета.® в.

ПОУКЕ И ОВАВЕШТЕЊА

право гласа према члану 32. закона о општинама. Задругари пак, који су наврншли двадесет и једну годину, имају право гласа на општинском збору, ма колики неносредни порез плаћали, само ако не стоје у изузећу члана 32. закона о општинама; ово важи и за оца, пунолетне спнове и унуке, ако живе у заједници. Тако исто имају право гласа на ошнтинском збору и она лица, која су ослобођена плаћања пореза но тачки е. и ж. члана 74. закона о непосредпом порезу, ако су та лица плаћала са ослобођеном порезом петнајест дннара непосредне порезе на годину, рачунајући у то и стални државни прирез. — Ирема овоме у закону о општинама није речено, шта се има разумети под сталним државним прирезом. Али како члан 76. закона о неносредном порезу предвиђа, да се на сваки динар непосредног пореза наплађује по 75 пара динарских у име сталног државног приреза, то се има узети овај стални државии прирез од 75°/ 0 иепесредне порезе у обзир кад је реч о томе, који грађанин има право гласа на општинском збору. Дакле суми непосредпе порезе треба додати стални државни прирез од 75°/ 0 непосредне норезе, па ако дотично лице тако илаћа више од петнајест динара, значи да има право гласа на општинском збору, ако остале услове по закону буде испунило.

Суд општине котрашке актом Ј\Г« 1202. од 20. августа ове године упутио је питање овакве садржпне : Како у закону о општинама није казато колики ће се прирез узимати у обзир при одлучивању да ли неко има право гласа на општинском збору, то је настало спорно питање, да лн треба водити рачуна о прирезу 75°/ 0 неносредне порезе или о сталном прирезу од 100°/ о непосредне порезе, колико се сада приреза купи? Одговор: На ошитинском збору имају право гласа сви пунолетни грађани, чланови општине, који илаћају држави најмање иетнајест динара непосредног пореза годишње, рачупајући ту и стални државни прирез без обзира на то, да ли су порезу платили или не, и који буду записани у азбучни списак, а доцније међу тим не буду изгубили

* * * Суд општине кривачке актом № 677. од 19. августа ове године упутио је гштање овакве садржине: Општина ова има свога имања, и ове се године на своме имању баштинила. Један граничар једног општинског имања жалио се надзорној власти државној и преставио, да му је општина узела и његово имање. Државна власт нареди, да се жалиоцу имање врати. Суд општински разумео је, да се заинтересованом лицу врати оно што је његово, а не и оно што је општинско, пошто општина плаћа порезу на ово имање као на своје, и пошто може наћи сведоке, који ће и заклетвом утврдити сопственост општинску ма да и сведоци заинтересованог лица под обећаном заклетвом тврде, да је дотично имање општинска својина. — Пита се: ко је у јачем праву и којим путем треба да

га општински суд одбије од тражења ? Одговор: Сваки граничар, при потврђењу тапије своме суседу, мора бити упознат са предметом убаштинења, и, ако он налази да би се тим убатЈтинењем крњило његочо стечено право сопствености, има пр.чва да своје примедбе саошити надлежној власти с молбом, да његово право остапе неновређено, и има права, да тагшју као сусед не иотпише док се ие расправи ствар о његовом праву. У овом случају власт је дужпа да застане са потврђењем тапије, и да оцени. која је страна слабија у своме праву, па да ту страну сходно наређењу из § 466. грађанског судског поступка, а с погледом на државину и друге околности п доказе, упути на редовну грађанску парницу за доказивање свога спорног права. Док се код надлежног суда не расправи засебном иарницом сиорно гштање, које се појавило при убаштинењу, дотле се не може на самом убаштинењу ништа радити. Кад општина тврдп, да је дотично имање њена сопственост, а означени сусед то спори наводећи, да је и његово имање приправлЈвном тапијом захваћено, онда код таквог стања ствари не треба државна власт да издаје налоге за општинску власт, да ова напусти своје спорно право, већ треба оставиги редовној судској власти да она путем грађанске парнице расправи, на чијој је страни право, те да се по томе с иогледом на ту судску одлуку расправи и иитање о убаштинењу, односно о потврди поднете тапије. — Дакле општински суд не треба да призна својину дотичном лицу, а надлежна власт има за дужност, да општину или то лице упути на грађанску парницу за даказивање свога спорног права. Ово упућење на парннцу треба да буде учињеио Формалним решењем и с позивом на законске прописе, а то решење подлежи расматрању старије административие власти. * * * Суд општине јошаничке актом № 1386. од 20. августа ове године упутио је гштањз овакве садржине : Код општинског суда се налази несаопштена пресуда парничарима. Тужилац је у рату погинуо, и осавио после себе само жену и мало-