Policijski glasnik

ОТРАНА 266.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34.

лука судска изгледати ноправпчна: у питању је рођена сестра Ле ситз-а,, која је, можда, све ло његово смрти била заједно са њмм у задружној кући, према стрицу. Али Г. Павловић треба да се стави на генералније глодиште па да има у виду и случајове у којима одлука судска не само нећс бити неправична, ного ће бити сасвим у духу жсља <1е сигиа- ових, као, н. пр., што би било у овом примеру: Ле сигиа је осим задружног стрица оставио још једног стрица оделитог, који је био веома удаљен од задруге, никада у ову није долазио и кога чак, рецимо, б.е ситз није ни познавао: би ли било саобразно вољи 4е ситз- овој да њога и тај стриц, лицо за њега туђе и иепознато, наследи заједно са његовим задружним стрицем са којим је он живео, кога је поштовао и волео ? Ми мислимо да одговор на ово питање није тежак. Овај моменат, из насчеднога задружнога нрава, врло је лено иста1:ао Г. Михаило ЈовановиК, председник Касационога Суда, у своме документованом ч.танку Наслеђивање у задрузи (Архив, број од 25. Августа 1906.год., стр. 59.) у комо је пропратио одлуку Опште Седнице Касационога Суда од.12 Априла 1906. год., бр. 3573., одлуку са којом се Г. Јовановић, и са пуним правом, слаже. Живојин №1. ПериЋ (НАСТАВИЋЕ СЕ) 0 ИСТУПИЖА од д-р томе живановића

(НАСТАВАК) 7. Ко у штети затечену туђу стоку без знаља и наредбе власти осакати или убије". а) 1° Радња се састоји дакле у иовреди или убиству туђе стоке у штети затечене. Из т. 8 овог § види се, да се као »стока" сматрају и пси. 2° Радња је иротивиравна. онда, кад је извршена »<5ез знања и одобрења власти«. (1) Према чл. 18 зак. о чув. пољ. им. пољски чувар има право, да убије стоку, коју не би могао да истера из добра, у коме ју је затекао у штети. (2) к) ГТрема § 375 а1. 3 ст. 1 власт може заповедити, да се стока у штети затечена убије, само онда, кад је ухваћена стока штеточина, т. ј. стоку, која се навикла да чини штету. 1 ) Онај који ју је убио, дужан је, да о томе одмах извести господара. б) Према § 375 а1. 3 ст. 2: »Крилате животиње, као кокоши, ћурке, гуске, које у туђу башту или усеве прелећу и штету чине, ако их не би господар на опомену затворио или чувао, можс онај, коме се штета чини, побити". Ово животиње у штети затечене могу со дакле убити, ако су оне штоточине и господар љихов није их затворио или чувао и поред опоА ) Тако је пронисано и у чл. "20 зак. о чувању пољског имања.

мене. Онај, којн их је у штети затокао, може их тада убити и боз одобрења власти. $) Но према § 380 а1. 2 к. з. стока у штети затечена може се у једном случају убити, и ако није „штеточина", на име онда, кад се не би могла ухватити и затворити, а но би се знало чија је. (3) Под »влашћу® се овде има разумоти само општинска власт, пошто су према § 380 к. з. и Зак. о чув. пољ. имања ове власти надложне за случајеве, кад јо стока у штети затечена. 3° Да би повреда стоке у штети затечено спадала овде, треба да штета повредом стока сопственику исте проузрокована не прелази 100 пореских гроша. Иначе би сеимао применити § 289 к. 3., јер је и стока В ствар и . б) Повреда или убиство стоке, која није у штсти затечена, има со подвести под т. 1 § 375 (одн. под § 289 к. к.). Што је законодавац нарочито издвојио из т. 1 и ставпо у т. 7 случај повреде стоке у штети затечопе, можо сс објаснити једино тиме, што је за овај случај предвидео један специјалан основ искључења протииправности, па име одоброње власти, да со стока под раније наведеним условом може убити. в) Кривац. — В. 2 б. 8. онај, чија би се стока на штету наводила, т. ј. који би имао штетникавола, коња, свиљче, козу, пса или другу какву животиљу, па на опомену не би је везао. затворио иди иначе сачувао, да штету не чини." а) 1° Радња се састоји дакле у нечињењу безоиасном за имања штеточине стоке везивањем, затварањем или иначе, од стране госиодара исте. О појму штеточина в. горе 7 а 2° (2). 2° За појам овог иступа потребан је један специјалан услов инкриминације: да је госиодар стоке био оиоменут, да стоку учини безоиасном. Без значаја је, на који јо начин био опоменут. б) „У случају под бројем 8 овог §, воли се у а1. 3 § 375 к. а., власт може заповедити, да се штегочино живинчо убије, само што онај, који га убије мора одмах господара о томе известити. Крилате животиње, као кокоши, ћурке, гуске, које у туђу башчу или усеве прелећу и штету чине, ако их не би господар на опомену затворио или чувао, може онај коме се штета- чини побити®. В. о овој а1. горе 7 а 2° (2). б) Кривац. — В. 2 б. (НАСТАВИЋЕ СН)

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО КОБНА ПОВЕРЉИВОСТ

У ирцјатном јунском сутону, на верандн елелгантног летњиковца, окруженог цвећем и зеленилом, седе на софн њих двоје: муж и млада, скоро доведена жена.

Муж, Велибор Николајевић човек је од четрдесет пет година, омален, темељит, снажна црвена врата, кукаста носа, препданула лица, проседих, пуних бркова, и немарнпх зеленкастих очпју, из чијег погледа бије хладноћа п неко непријатно самопоуздање. Жена је млада. Нема јој ни осамнаест година. Плава; са очима као небо, и косом као злато. Усне јој имају боју рубина, а лице свежину нупољка. Цео њен безазлено-зачуђени израз као да пријатно вели: »Како је брачни живот пун тајанственосги ! Све је за мене тако пово, тако неразумљиво! Зашто је то тако? Објасните ми <( . Али, као да млада жена пе очекује то објашњење од свога мужа, већ од каквог лепог, замишљеног витеза, царевића из бајке. У осталом, то је сасвим природно Муж је старији од ње за двадесет и седам година... За читав човечији век! Пре ненуну годину дана реклп су јој родитељи: »Анице, твој просилац је красан, идеалан човек, који има четири куће од тврдог материјала, летњиковац на реци, млин. кола, коње, огромно иољско имање, и још, уз то, годишњу реиту од двадесет хиљада динара. Пођи за њега! Он ће те обожавати. Не мари, што је удовац ! Заволећеш га... Бићешсрећна. Светће ти завидети! (< И она је зажмурела и иошла јс. И, дан за даном, прошла је од то доба година дана. Лепа Аница се још трудила да заволи свог мужа. Али цео тај труд још једнако се своди само на оне посведневне обичне домаће супружанске пажње, којих увек има међу добро васиитаним супрузима, па чак и у дубокој старости. Она му, с педантном иажн.ом, успрема кабинет и уређује књиге; кува најукуснија јела која он воли; намешта сиаваћу постељу да би била гпто удобнија; нежно номажс при облачењу; свако јутро мећо му, при иоласку, у руиицу од капута какав свежи, тек откинути цветак, и послушно приклања своју љупку главицу, уоквирену златном, детињастом косом, кадгод би се он наднео да је пољуби. Али, колико је све то дале.ко од страстп истинске љубави, коју љуика жена тако силно жели, и на коју има право и по својој младости и по својој леиоти.