Policijski glasnik

БРОЈ 37.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 291.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЈ1ЕДН0 ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАк) Према томо, када, изме1 ( у умрлога задругара и осталих чланова задруго, не постоји ни сродство из шестога кола материно лозе, тада између њсга и тих чланова нема задружнога односа, и, у случају да он умре без потомства, примениће се прописи о наслеђивању у инокосним кућама, то јест њега ће наследити сродници изван задруге, и то тако да задруга не би имата ни оно право на откуп које јој се признаје према кћсрима наследницама: у овом последњем случају, Ле сигиз је задругар, те се то право откупа сасвим може да схвати, док, у првом случају, Ле сигиа је умро у инокосном стању, и право откупа би ту било без основа. А ако овакав Ле сигиа не би имао сродника ни изван задруге, њега би онда наследила његова супруга, а ако ни ове не би било, наслодила би га држава. Свакако, овакав систем не иде у прилог одржавања и гранања задруге, али није то једини случај у коме је законодавац поступио против иитереса задруге. Он је против ових поступио најпре тимо што је и у задрузи усвојио установу наслеђивања, што раније, као што смо видели, нијо било: како умрли задругар није био власник ни једног дела задружно имаовине, већ је од ово био, са оста.гим задругарима, само уживалац, то он није могао на својо потомке пренети власништво ни на једном делу у заједничкој имаовини. Још мање јо могао ко доћи са стране и из задруге тражити што по основу наслеђа. Такав систем и такво устројство задруге слагало се потпуно са искључивањем ванзадружних сродника: каде ни у самој задрузи није било наслеђивања, нијо га, са још више разлога, могло бити ни у корист ванзадружних сродника без обзпра на то у каквом су међусобном сродству они који су у задрузи. Али, данас је друкчије, данас задруга нема више колективистички облик, данас је у њој својина квиритарна са установом наслеђивања, и сав изузетак, у овом последњем ногледу, јесте тај да, од два сродника која имају потребне законске квалиФикације за наслеђивање, пречи јо онај који је сЈе сишз- у био задругар. Даље се од тога не иде, и једно лице које није сродник ни из шестога кола материне лозе не може интестатски (законски) наследити, без обзира на то да ли је умрли био или не његов задругар. IV. Ми до сада нисмо говорили о ванбрачном сродству. Да ли се и на њега односи §. 528. Грађ. Зак.? Најпре, да ли може бити задруге између ванбрачних сродника? §. 507. Грађ. Зак., као и §. 508., говори само о „сродству", не изјашњавајући се о овом пи-

тању, а Решење од 22. Маја 1852. год. (код §-а 528. Грађ. Зак.) додаје речи сродство израз; в по крви <( : али и ванбрачно је сродство сродство по крви. Ми мислимо да ванбрачно сро^ство не може бити подлога за задружни однос, како у односима оца и његових ванбрачних спнова, тако исто и између ових и законитих сродника ванбрачнога оца. Разуме се да ми претпостављамо да је ванбрачни отац признао своје ванбрачно дете односно да је то, у случајима у којима то закон допушта, судски утврђено (§. 130. Грађ. Зак., Измена од 7. Маја 1868. год., стр. 17.) 1 ). Иначе, о ванбрачном сродству, у колико је реч о оцу, не може бити говора: не доказан, на горњи начин, ванбрачни патернитет сматра се да и не постоји, по оном општем принципу правном: да се у праву сматрају да постоје само оне чињенице које су утврђене; чињеницо недоказано сматрају се као и да не постоје, и ако оне, можда, постоје. Ми смо већ рскли да се задруга одликује својим привилегијама, међу којима је и она о еаслеђу из §-а 528. Грађ. Зак.. Мођутим овај пропис со не би могао применити на заједницу живота и имања ванбрачних сродника. Живојин М. ПериЂ. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ~е>5К<з~—_ 0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(НАСТАВАк) 7° Ако која од наведених делатности није управљона на остварење каквог свог прака, ако дакло не постоји самопомоћ, онда може постојати друго које кривично дело. Тако постојаће крађа, ако је прибирање плодова или кошење ливаде управљоно на присвајање, а поврода ствари, ако нису управљени на присвајање (а1. 2: »у колико последње но би у други род криваца прелазило". б) Остварење ког свог права неком од навсдених делатпости треба да је извршено » самовласно", т. ј. противправно, што со по себи разуме. Противправност је дакле унета у појам овог кривичног дела као један његов специјалан елеменат. 1 ) §. 130. Грађ. Зак. измењен Законом од 7. Маја 1868. год. поетавио је прпнции да се ванбрачни патернитет не може истраживати, систем примљен из францускога законодавства (чл. 340. франц. Грађ. Зак.: «1Ја гесћегсће <1е 1а ра1егт1б ев4 шкегсШе*. Истраживање патернитета је забрањено — в. В. 1_|асап1тепе, РгбсГз с1е ЛгоИ сШ1, I. I, р. 550). У германском систему истраживање патернитета је допуштено. Да приметимо да је сада и Француска пришла томе систему, Законом од 16. Новембра 191-2. год. (по н. к.). В. изврсне студије: А. \Уаћ1-а, прОФ. нрава на Париском Универзитету, «Ба гесћегсће <1е 1а ра1егш16 (Гаргбз 1а 1о1 с1и 16 поуетћге 1912» која је изишла у првој свесци за ову годину (Јануар Фебруар — Март) парискога часописа: Негже 1птез1Не11е &е Лгоп сгтгI, и 11епп ],ауо!]ее-а, адвоката у Паризу, Ј ,Сос1е Мапие1 Је 1а гесћегсће Је 1а ра1егш(6 (Соттеп1ап'е <3е 1а 1о! (1и 16 поуетћге 1912)" у издању париске књижаро: 1лћгате §6п6га1е (1е <Јго14 е1 <1е јитргиЈепсе (1913).

Наведено остварењо свог права је противправно ме само онда, кад то право у ствари не постоји, већ и онда, кад оно постоји, али извршилац нема права да га сам остварује на онај начин, како јо он то учипио у конкретном случају. Другим речима оно ће бити противправно увек, кад со према приватнс-правним начелима нема право на самопомоћ. 2. Кривац. — Потребан је наравно умитљај. а) За умишљај је потребна свест да се наведеним делатностима остварује какво своје ираво. б) За умишљај је потребна изузетно и свост о аротивиравности (самовласности), пошто је ова специјалан елеменат овог иступа. 3. Самопомоћ није трајно кривично дело, јер су трајна само она кривична дела, код којих последица дуже време траје 1 ). То се види и из а1. 3 § 375 а к. з., јер се ту предриђа могућност, да дело застари, док је земљиште још у рукама извршиочовим. Према томе има се узоти, да застарелост почиње тећи од дана извршења овог дела, а не тек од дана, кад је земљиште (и т. д.) одузето од заузимача 2 ). 4. За овај иступ су наравно у сваком случају надлежни и општински судови, ма колика била вредност заузетог земљишта, пошто је ова без значаја за квалиФИкацију дела 1 ). III. Истуи из § 316 к. з. — „Ко терајући стоку или трговину ироко иотеса, вели се у овом §, навалице иусти, да ова другима штету учини, иоред накнаде штете да се казни у новцу од иет до иетнајест талира". а) Радња се састоји дакло у иуштању стоке, да другоме штету учини, од стране онога, ксји тера стоку иреко иотеса ради трговине или иначе. 1° Ово је једна нарочита, блажија иступна повреда ствари из § 375 к. з., пошто је за њу прописапа блажија казна. Да би она постојала, потребно је наравно: (1) Да је стока пуштена у забрањено вре.ме, пошто иначе но би било противправности (§ 375 т. 6, в. горе I 6). (2) Да је пуштена од онога. који тера стоку преко потеса ради трговино или иначе, т. ј, који је води негде било да је прода, било у ком другоме циљу. У овој околности лежи разлог за блажију инкриминацију. 2° Да би ова повреда ствари била иступна, потребно је, да но прелази вредност од сто пореских гроша (§ 375 т. 1 к. з.) б) Крив&ц. — Захтева се изрично умишљај (»навалице"). Кад јс дакле ова повреда извршена нехатно или и без нехата, изврптилац се не може казнити за разлику од повреда из § 375 к. з. (в. I). (НАСТАВИЋЕ св) -»•••«-

х ) В. Живаиови& Општи Део § 40 I. 2 ) В. о овом питању Калајџиђ ор. <514. 275. х ) В. К. С. о. с. 1905. Бр. 9505 (в. Никетиђ § 375 а\