Policijski glasnik

БРОЈ 44.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 351.

њеним изменама и допунама. Исто тако овим законом укинути су сви закони и законска наређења, који би били њему противни. По дотадањој ЕснаФској Уредби све кривице предвиђене у њој биле су исгупног карактера, а те су кривице сада предвиђене у закону о радњама. Тако исто п остале кривице предвиђене по закону о радњама, до ступања у живот овога закона, биле су кажњиве као иступна дела по части трећој Казненога За коника. У закону о радњама није нарочнто ни једним законским прописом наглашено, да су нривице предвиђене по томе закону уједначене са којом врстом кривичних дела из Казненог Законика, злочина или преступа. По закону о радњама кривице пслеђују полициске власти, па о њима п решавају, дакле онако исто као што полициске власти п иступна дела из Казненог Законика ислеђУ)У и решавају по | 4 а Полиц. Уредбе, а не и друга кривична дела, јер остала дела — злочинства и нреступл^ења полиц власти, у колико још није извршено постављање среских и градских судова, само нслеђују — § 19 зак. о пост. суд. у крив. делима, а судови им суде. Већ из овога излази, да кривице предвиђене законом о радњама нису наква друга дела но иступна, онаква као и она из III части Казн. Законика, дакле нису кривична дела у правом смислу, каква су дела злочини и преступи из друге части Казн. Законика. А иступне кривице из III часгн Казн. Зак., иачелно узевши, нису кривична дела у правом смислу, јер се њима не напада оишти гравни поредак, као код злочина и преступа, што значи да се иступним делима не вређа никакво правно добро, него се њима напада само на један нарочити правни ред. Стоји то, да су у иступне крпвице III части Казн. Законпка унесена и извесна ситнија, мање вредности, права кривична дела, као што су. незнатне вредности: иросте крађе, утаје, преваре; али то, као нешто изузетно, не може да промени природу оних чисто иступних кризица Казна за ове није криминална него административна казна, јер нема оног цил.а који има казна код нра вих кривичних дела, злочина и преступа. Даље, код иступних дела не

одговара увек њнхов учинилац него постоји одговорност и за туђа дела, што је код правих кривпчних дела немогућно. Са тога гледишга посматрајући, иступима из Казн. Законика не могу се прибројати и сва она дсла, која се казне по спрцијалним законима и која би природи својој (пошто нити вређају нити опасно сти доводе какво правно добро заштићено правним поретком) нису кривично дело (ни злочин ни преступ), па ни које од кривица против службене дисциплине, које се опет одвајају у засебну групу. На ово би се могао учинити још тај приговор да је § 1. Казн. Зак. прописано, да је иступ оно дело за које закон доноси казну до месец дапа затвора или новчану казпу до 300 динара и да, према томе не могу у исгупе бити побројана ова дела из специјалних закона, па, дакле, ни дела из закона о радњама, која су јаче кажњива. Али је лако увидети неумесносг таквог приговора чим се узме на ум, да по том истом параграФу пресгуп је, на прнмер, и дело које се казни преко 150 дин. а не само дело које се казни преко 300 дин. Ако би се гледало, дакле, на ту казну само, онда би једно исто дело у исто време јављало се и као преступ и као иступ. И Казнени Законик, као што видимо, за по неки преступ може да пропише мању казну него за иступно дело. Одвајање иступа од преступа и злочина није, дшле, условљено величином повчане казне, па ни казне затвора, којом закон прети, него природом дела зато, као год што какав преступ по казненом законику може бити новчано слабије кажњив него истун из истог законика, тако исто и иступно дело из ког спецнјалног закона, па дакле и из закона о радњама, може бити иовчано или затвором оштрије кажњиво него што се иступи казне по казненом законику. Према наведеном Касац. Суд налази: да су кривице из закона о радњама од 29. јуна 1910. г. иступна де/а. Како иступна дела, па и пресуде по иступним делима, застаревају по § 396. казн. зак., то Касац. Суд налази, да се и на кривице но закону о радњама и на пресуде по тим кривицама, има да примени застарелост и да та заотарелост има да тече по § 396. Казн. Зак. Касац. Суд

доноси своје мишљење о постављеном питању: да се кривице по закону о радњама има да сматрају за иступна дела; и да се на ове кривице и пресуде донете по истима има да примени застарелост проиисана за иступна дела у § 396. Казн. Зак. Ј.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Ненознати злочинац отео је из недара Драги жени Светозара Ђурића, из Лучице, 280 динара у повчаницама и то: 2 новчанпцс од по 100 дпнара и 8 од по 10 динара. По опису лице које је ово дело извршило старо је око 45 година, црномањасто, на себп има г уњац и чакншре од шајка и обпчну шубару. Акт пожаревачког градског и среског суда Бр. 5265. Александар Благојевик, бпв. слуга, притвореник судски, побегао је 5. ов. месеца из притвора, а био је осуђен на два месеца затвора. Он је стар 18 година, средњег раста, ћосав, смеђ, на себи има војннчку блузу. Акт београдског ирвостепспог варошког суда Бр. 15030. Јован Ковачевић, побегао је из среског притвора. Јовап је стар 18 година, висок, сувоњав, на себн има од одела кратак капут жуте боје, а на глави црнп шешир. Депеша начелника среза посавског округа београдског Бр. 10383 Мурага Дуња, из Ђаковице, притвореник среза ђаковичког, иобегао јо испред стражара спроводнпка. Мурага је стар 35 годипа, раста средњег, лица округлог, црномањаст, на глави има белу арнаутску капу. Депеша начелнпка среза ђаковичког Бр. 2310. ■ ТРАЖЕ С Е Нов ак Трескић, из Олећице, 18. октобра т. г. отишао је од своје куће у Ивањицу ради куповине неких ствари, али се није више вратио. Он је стар 60 година, средњег