Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

Бра

ци, помагање мужа у прибављању и т. д. (8 110); 6) право на издржавање, заштиту и предузимања правних послова у обиму домаћег круга (5 109), и в) право на име мужевљево. Имовински односи. Ако ови OJIHOси нису нарочито регулисани брачним уговором (5 759. грађ. зак.), онда се на њих има применити законски · режим одвојености имања. супружника са презумираним правом мужевљевим да управља и ужива женино имање (8 771). Ово право управљања фразлично је, према томе, да ли су у питању мирагна или парафернална добра. У првом случају ово право независно је од воље женине, и сви приходи од миразних добара, својина су мужевљева, а, ако се мираз састоји из готовог новца или других потрошниг ствари, он га чак може и потрошити (8 766). Шраво управе и уживање параферналног жениног имања, под којим ваља, раумети сву имовину женину која

/није ушла у мираз, припада, такође мужу, али само онда и дотле кад и докле жена то хоће. Као управник, овог имања, муж, се сматра, као и сваки други пуномоћник, али о шриходу и утрошку не мора никоме давали рачуна (5 771). За вршење правних послова, предвиђених у 58 613. и 614. Гр. 3., који би били у вези са овим имањем, муж мора имати специјално женино пуномоћије. Али, и ажо жена има права да у свако доба, одузме мужу управу овога, параферналног имања, она са, овим имањем не може располагати без одобрења, мужевљева. По 8 990. Гр. 3. жена је у погледу пословне способности ограничена и изједна-

– чена са малолетницима. Она, по правилу, не може закључити – ниједан правни посао без одобрења, свога, мужа. Тако, без овог одобрења. гудала.

за

Бра

жена не може се уговором пуноважно обвезати, нити ступити у тражбене односе, нити пуноважно оту-

ђивати и прибављати, нити само-

сталне послове обављати, нити спо- | рове водити. Без мужевљевог одо-

брења, жена чак не може примити

наслеђе и поклон. Једини шзузетак

од овога, учињен је за тестаменте и уговоре о наслеђу, који се могу пра-

вити и без мужевљевог одобрења (8 428). Ако би муж чинио злоупотре-

бу од овог свог права, жена, се може

обратити судији за неспорна дела, и

тражити од њега да у смислу ЧЛ. | 14а правила, о поступању у неспорним делима да сФвоје одобрење, које | замењује одобрење мужевљево.

Престанак брака.

Узроци, због којих браљ. престаје, ови су: .

Смрт једног супруга. Пошто je брак животна заједница два лица, разнога, пола, то он, сасвим природно, престаје, чим ова заједница, престане, т. ). чим један од супруга умре. У овом истом смислу престаје и брак у коме је један од супруга · оглашен за умрлог (8 51. Гр. 3.), а по црквеним канонима, и они бралови у којима би оба супрута, по уза- | јамном споразуму, ступили у калу- | ђерство, или ако би муж. био изабран за епископа.

Уништење брака. Узроци са којих брак. може бити уништен двојаки су: а) апсолутни т. ј. они због којих се брак уништава у јавном интересу, и 6) релативни, условни, због којих се | брак уништава само по тражењу 3аинтересованих лица. У прве две (спадају: бигамија, импубертет или ненедостатак брачног | шунолетпства/. разлика у религији супружника; сродство и доказано саучешће у радњи противу живота ранијег супруга, а у друге: лудило, неспособност. 88.