Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
Бра
вршење брачних дужности, огмица и насиље, превара у личности, т. |. · ако је друго лице подметнуто, и ро_бија или заточење, т. ]. ако је са, зл0· чинцем закључен брак за време казне (5 93).
Развод. Под разводом брака разуме се раскид једног пуноважнот брака за живота оба супруга. Узроци, због којих се брак може развести, ови су: а) прељуба; 6) рађење о глави своме супругу; в) осуда на робију или заточење; г) напуштање тришћанства; д) напуштање супруга (8 94) и Ђ) немогућност заједничког живота (чл. 218. закона о црквеним властима).
Ва расправу брачних спорова надлежни су духовни судови.
По чл. 206 зак. о црквеним властима: „Надлежна полицијска 'власт дужна, ће бити упућивати, ради мирења, парохијском свештенику или
окружном протопресвите“- односно
београдском и нишком, ону парничну страну, која им на позив није хтела, сама, предстали.“
Са разводом брака престају сви,
како лични тако и имовински однНОоси између супруга; жена прибавља. потпуну – пословну способност, и у погледу имовинском васпоставља, се _ стање како је било пре брака; муж је дужан да врати или да надокнади примљени мираз, и да преда жени на управу и уживање миразно и парафернално имање.
За расправу имовинских односа. између супруга у току вођења брачне парнице надлежни су грађански судови (0. 0. О. К. СО. од 14. августа. 1904. год. Бр. 7036. и 0. Др. О. од 926. априла 1905. т. Бр. 2747). Дужност полицијеких власти у оваквим солучајевима — ако се тражи њихова интервенција — своди се на то: да "страну јачу у праву заштите а слабију у праву упуте надлежном суду
90
Бра
ради вођења спора. Ова дужност потиче из њихове опште дужности: да се старају о одржању правног поретка. у земљи,
Расписом Мин. У. Д. од 5. јуда 1922. г. УБр. 20140. (Полиција, Бр. 13. и 14.) достављено је свима шолицијеким властима;
„Господин Министар Вера — изволео је актом својим од 22.-У1. 1992. г. В.Бр. 3813 доставити Господину Министру ~ Унуграшњих Дела, следеће:
„Председник Ов. Архијерејског Синода, Његова (Светост Патријарх Господин Димитрије, упутио ми је акт следеће садржине:
„У последње време учестали су жалосни појави, да поједини не из убеђења. верског, већ из врло недостојних разлога — напуштају хришћанство и прелазе у ислам. Увек је у питању склапање новог брака и ако је први хришћански пуноважан — и други брачник у животу, дакле, не може бити ни дискусије о неком убеђењу, – версоко слободној савести, већ на про-
„тив жеља да се ослободе својих верских и грађанских обавеза, али. на начин који у социјални живот уноси толико хаоса, да је опасан не само по цркву, већ највише по дру-
штво и саму државу. _ i
Ов. Архијерејски Синод не сме дуже остати према томе индиферентан, стога, је, а. пошто је консултирао и наше признате стручњаке: · теоретичаре и практичаре, на данашњем свом састанку сдлучио да, Вас, Господине Министре, као чувара свих усвојених вера а по основу и принципу равноправности упозори Ha ово друштвено зло, те да учините енергичан корак код ГГ. Министра Правде и Унутрашњих Дела да позову своје органе — сваки у кругу своје над-