Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

Бра Г _ 1 6

виђа неминовне последице за, свако лице које се овако и титра са – вером и огреши о своје и брачне и

_ родитељске и друге свете и закон-

оске дужности,“ Ово доставити свима подручним властима, да за сваки конкретни _ случај строго по закону поступе. (В. Деца, Жена, Мираз).

Браколомство (прељуба). У интересу заштите брака и светиње брачног живота, као нормалног и једино допуштеног облика полног живота, казнени закони запрећују казнама повреду ове светиње и прекршај брачне верности.

По нашем К. 3. браколомство је полни сношај с туђом, удатом женом (5 196). Према овом законском про-

– шису, браколомство не постоји 9KO би муж имао полни сношај с неуда-

том женском, јер се у закону изречно вели: „Ко с туђом женом блуд учи-

ни, да се казни затвором до дванаест месеци“.

Нови пројеакт К. 9., међутим, збрисао је ову разлику, и предвидео казну, до 2 год. затвора, и за мужа и за жену „за прељубу коју би једно од њих извршило са друлим лицем“. (8 287).

Према, 0. К. С. од 21. априла 1887. год. Бр. 957.: „И ако жена не живи заједно с мужем, ипак овај има права тужити је за блуд, ако је само брак још у важности, т. ј. ако није коначно разведен“, а, према одлуци истог суда Бр. 92298-1881. г: „„Неразведена, је жена, све дотле, док Велики Духовни Оуд не одобри пресуду епархијског духовног суда изречену у смислу развода, брака“.

Кривица браколомства извиђа се само на, тужбу мужа, који има, право

од ње одустати: у корист браколом-

ника док пресуда не постане извршном, а у корист жене 'и у току са-

~ мог издржања казне (8 197. К. 3.).

ћра Бране. Рајстисом Мик. П. В. од 19. јула 1920. (Сл. Нов., Бр. 116) на ређено је:

„Да се све сталне бране на свима воденим токовима, где могу причињавати штете пољопривреди, или би из других разлога, било 0-

пасно и штетно да као сталне остану, замене покретним што је могућно скорије, а најдаље у року од три године дана. Да се забрани свака, поправка, поменутих _ сталних брана.“ Овај распис односи се на територије Србије и Црне Горе. (В. Воде и Воденице).

Бранисци. По 5 11. Кр. С. П. браниоци могу бити јавни правозаступници и сви који су „„правословне науке свршили, а нису осуђени на бешчастеће казне, нити се налазе под ислеђењем због дела, која, такве казне доноси, или се за бешчастеће сматрају“. Начелном одлуком опште седнице Касац. Суда од 12. децембра 1919. т. Бр. 5453. објашњено је, да браниоци могу бити само свршени, дипломирани правници.

Брашно. Затвором од 3—30 дана, или новчано од 3—30 талира кажњава се: а) „продавац, који у брашно, маст, лој, восак, и тим подобно друге ствари мање вредности умеће, · смерајући на већу добит, и 6) продаBal, који би у брашно, жито и Тим подобна, одозго бољу робу метнуо, а. оздо лошију““ (5 382. тач. 4 и 5 К. 3.)Ако би овако измешана и маскирана роба била продата, постојала, би превара, која, према вредности, може бити и а (8 391.7 или преступна, РОА, К. 3.) В. чл. да тач. 8 8. + O. O: U. H. 3.

· Брашнарске радње у реону | сеоских општина не подлеже плаћању дућанске аренде, јер ни по своме постанку, ни по начину рада, не спа- |