Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

Бра 91

лежнос ти — да бар од сад врше Закон. :

Ако се има у виду, да ни један брак па ни православни, склопљен по 5 60. грађ. закона, не престаје никад сам по себи, сем смрћу једног брачника, а за уништај и развод брака по 5 93. и 94. грађ. закопика мора о томе бити донета уредна и извршна пресуда надлежног форума — Духовног Суда, онда, је јасно, да се никако не може допустити оно, што су делегати муслимански у свом меморандуму Господину Министру Бер (види „Политику“ од 30.-Х1. 1991.) Изнели а на име: да губи вредност брак. (на пр. православни) опе зжене удате, која пређе у ислам и то чим прими ислам. Јер, по 8 71. грађ. зак. „ко покрај живе жене законе, другу узме и венча се“, мораће ову другу отпустити. Из овота следује да једна жена хришћанка, чији брак није престао смрћу супруга нити је разведен по закону грађанском, не може самим пријемом муслиманске вере ослободити се брачне везе, пошто она у времену закључивања другог брака (по пријему ислама) Живи већ у једном пуноважном браку, јер има жива, неразведена мужа. Таква, жена, ажо би ступила у нови брак са другим лицем, ма и по обредима муслиманским, учинила, би дело полиандрије, које предвиђа, и казни 8 203. крив. закона и баш тај други брак био би ништаван 2, онај први био је и остаје пуноважан. Овим се не вређа ни у колико слобода, вере и савести, јер она, може слободно веровати у шта хоће, али не може самом променом вере ништити једно трађанско стање (брачно) које је по закону основано, и само по закону може престати. Bna

Свештеник, ма које вере, искусио би последице 583 сракав недозвољен поступак по 8 135. крив. гакона,

Како та друга веза не би била законити брак, то би за оно лице, које је ту бившу хришћанку к себи узело, наступила одговорност по 5 196., 197. а под извесним условима и по 5 202. крив. закона. ~

За лице мушкога пола и у самом меморандуму се признаје да прелазом у ислам није њихов хришћански брак ни уништеч ни разведен, већ то питање има тек да се расправи, и то увек мора тражити развод жена, што је потпуно тачно. по 8 94. тач. 4. грађ. закона, јер ако неће развод, брак постоји.

Исто тако строго се мора водити рачуна, да се у оваквим случајевима примене скрупуловно и одредбе законске:

1. О промени имена;

2. O протоколисању фирме (ако је дотични трговац); о указу или препису, под којим је именом дотични постављен (ако је чиновник, официр, па чак и приватног предугећа службеник); O издавању пуномоћија дотичном (ako je aJLвокат, посредник) и T. J.

Ако се дакле и ови садањи 3акони, овакви какви су данас, у колико по данашњем уставу земаљ(GROM нису измењени, буду само како треба примењивали, онда овој немилој појави т. ј. уношењу спекулативних елемената 'у зерско убеђење — овом злу и по саму породицу и друштво, а нарочито по | нашу ~ овако · толерантну државу према свима усвојеним и призна тим верама 'и прокламованом на- | челу равноправности — чл. 19. Устава, — ипак би се стало на пут, -

Српска, Православна, Црква пак, у кругу своје надлежности – пред-