Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

ЗВел

реду, миру, безбедности и осталиж полицијским пословима у области, по упуствима и под надзором Мин. У. Дела, и за неуспех на овом пољу одговоран је овом министру, на чији се предлог поставља, и он и његово помоћно особље за полицијску службу. (В. Испоставе, Области, Окружни начелници, Срезови, Срески поглавари). Велосипеди, као саобраћајна, средства, подлеже надзору месних полицијских власти у погледу сигурности лица и уредности и угодности јавног саобраћаја (8 326. К. 3.) (B. Аутомобили).

Венеричне болести. По 5 365. т. 9. К. 3. кажњавају се затвором од 10 до 30 дана: „женска и мушка лица, која знајући да имају венеричну болест, овом другога, заразе. Осим горње казне платиће такова другој страни и видарину.“

По овом законском пропису кажњавају се лаже телесне повреде, произведене – умшшљајно | („знајући“) преношењем венеричних болести путем полног сношаја. Нехатни извршилац не кажњава, се дакле, али ако би произведена повреда била тешке природе, имао би се применити: за, нехатну 5 180 а за умишљајну 173. Ir. S

Предпоследњим ставом & 365. наређено је:

„Лице које по трећи пут учини иступлење под бројем 6, 7 и 9 изложено по издржаној казни да се протера у друго место, а ако је странац из Србије. При протеривању женских из једног места у друго због блудочинства, имају се оне од лекара визитирати, и ако се нађе да су венеријом – заражене, то ће се тек онда протерали, кад се савршено излече.“ | По чл. 10. Устава нико се и ни у

133

Еер

ком случају не може протерати из свог завичајног места без судске пресуде. (8. Амбулаторије, Блудничење, Здравље, Проституција и чл. 6. S. eu JJ: 0. JL). :

Вера. Чланом 12. Устава, шрописано је:

„У јемчава, се слобода вере и савести. Усвојене вероисповести равноправне су пред законом и могу свој верозакон јавно исповедати. Уживање грађанских и политичких права независно је од исповедања, вере. Нико се не може ослободити својих грађанских дужности и обавеза позивајући се на прописе своје вере. Усвајају се оне вере, које су у ма ком делу Краљевине већ добиле законско признање. Друге вере могу бити признате само законом. Усвојене и признате вере самостално · уређују своје унутрашње верске послове и управљају својим закладама и фондовима у траницама закона. Нико није дужан да своје верско осведочење јавно исповеда. Нико није дужан да суделује у верозаконим актима, свечаностима, 00-

редима и вежбама осим код др- ~

жавних празника и свечаности и у колико то одреди закон за ос0бе, које су подложне очинској, туторској и војној власти. Усвојене : и признате вере могу одржавати везе са својим врховним верским поглаварима, и ван граница државе, у колико то траже духовни прописи појединих вероисповести. Начин, како ће се те везе одржавати, регулисаће се законом. У колико су у државном буџету предвиђени за верозаконе сврхе издаци, имају се делити међу поједине усвојене и признате вероисповести сразмерно броју њихових верних и стварно доказаној потреби .