Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

· Вла

се затвором до 30 дана: „Ко навалице пусти стоку у туђ... виноград у за брањено време и овоме штету учини“, а по 5 291. истог закона, кажњава се затвопом до шест месеци ко намерно уништи или поквари винограде и т. д.

Чланом 28. зак. о чувању шоцског имања, наређено је:

„У винограде и по усевима не сме ce стока, никада, ни лети ни зими, пуштати...

Који преступи претходне одредбе овог члана, казниће се од 5 до 50 динара, новчано или затвором од једног до десет дана.“ (8. Воћарство и Пољска имања).

Владалац B. Краљ.

Воде. Према чл. 1. зак. о водама и њиховој употреби и 88 195, 248, 262 и 264 Гр. 9., воде и њихове обале јесу општенародна, јавна добра, али је ово, у колико се тиче обала, нетачно, јер су ове, као што ћемо доцније видети, у својини прибрежних власника.

„Општенародно“ _ искоришћавање вода, као јавног добра, регулисано је законом о водама % њиховој употреби, од 26. децембра 1878. год.; законом о регулисању % употреби вода, од 18. децембра 1905. год.; уредбом о устројству Министарства Пољопривреде и Вода, од 8. јула 1919. г.; и законом о оснивању водних 9dдруга у предратним границама Краљевине Србије и Црне Горе, од 30. децембра, 1921. год. (Ол. Нов, Бр. 251-19292. тод.).

1. Закон о водама и њиховој употреби. Према, чл. 1, 8, 4 и 5 овог зажона, све воде деле се на, јавне и приватне. Јавне воде. У ове воде спадају:

а) Све пловне реке и речице. Шрема, чл. 2:

„даконодавна, власт, WA

149

Bon.

предлог Владе, решава које су реке · пловне“, али ово решење није ни до

данас донето. Према, овоме, да ли је

која река или речица пловна, има

да, се реши као фактичко питање по

томе да ли и одакле по њој плове ла-

ђе и сплавови;

6) Половина од пограничних река, које теку поред наше државне територије (чл. 3.). По међународном праву територијални суверенитет суседних држава на међународним рекама простире се, по ширини реке до талвега (линија коју опртава матичин ток уздуж речног корита), а по дужини реке на онај део речног корита, од талвега, који облива обалу, и

в)Речице ~ потоци који нису пловни (чл. 4). Као што се из овога види, јавне воде двојаке су: пловне и непловне.

Јавне пловне воде. По чл. 1 пловне су воде оне, по којима, могу да плове лађе или сплавови. Као и остала, јавна, добра ове су воде у својини | државе (5248 Гр. 3.) али су у општој употреби, која се састоји:

a) У праву полвидбе по овим вода ма саобразно прописима о пловидби (чл. 6). Према чл. 7: „На овим водама, нико не сме, без дозвољења. власти, направити ћуприју или држати скелу, и превоз као занимање. упражњавати“, и

6) У обичној општој употреби. воде, без нарочитих справа и граде ња. Према чл. 14 зак. „У водама које су јавно добро (чл. 1 и 4), може сваки, без икаквих нарочитих права, не искључујући равно – право другога, воду захватати, стоку појити, купати се и прати, као и узима ти одатле песак, шљунак, камен, земљу и лед, у колико се тиме не“ мењају својства воде и њене обале, нити се коме појединоме вређа право или штета наноси, а све ово сад-