Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

"бражавајући се полицијским наредама, и на местима где то није власт абранила“. (Видети: 5 329 тач. 7, 3 79: 8:395. тач. т, 2, 8, 4, 5, ; 05 10 g 13 R. 3. 5.267 Гр. 9., Чл. и 3 зак. о риболову и чл. 98 Фин. _ Закона за буџетску 1922-28 г.).

Ва сваку другу употребу пловних вода, као и за подизање или преиначавање грађевина или справа, које су потребне за ову другу употребу, а, нарочито за подизање и измену: “ воденица, ваљавица, барутана, стружница, фабрика # т. д., које би имале утицаја на својства воде увођењем страних материја (н- пр. нечистоће, отпадака, остатака боја и т. д), или на ток, висину или пад воде, или би обале њене у опасност доводиле, потребно је, по чл. 15. 16 ои 929, претходно одобрење окружног намцелства. (Видети и чл. 31 зак. O радњама). Ово одобрење даје се написмено. У њему мора бити тачно назначено: место, количина и начин употребљавања. воде као и допуштена, највећа односно најнижа, количина. воде (чл. 17. mr | 22.). При давању нових одобрења, ва. ушотребу воде, власт мора прво обезбедити право оних грађевина које већ постоје и довољну · количину BOJ ва становништво, па тек по том за· двољити нова, потраживања. (чл. 19, 20 и 31). Према чл. 17 ова одобрења „могу се, према оцени власти, даги на "свагда, или само за неко ограничено време, па и с правом да се могу опозвати, а по чл. 17, 18, 25, 31 и 33 она престају важити: њиховим опозивањем; истеком. рока за који су дата; истеком рока у коме је грађевина имала прорадити; престанком или променом циља | употребе воде “и изостанком од рочишта, HO, коме је требало изнети своје примедбе на тражено одобрење за подизање ове урађевине, поред које постојећа. гра-

150

Вод. ђевина, не може опстати (Чл. 33.). Члановима 920. и 21. наређено је:

„Одобрене трађевине морају го"сподари истих тако направити и издржавали, да оне, колико је год могуће, остављају слободан TOK води и леду, да риболову и друтом употребљавању воде не чине никаква излишна отежавања и стешњавања, и да не буде никакво бескорисно расипање воде. Ако Oнај, кога се тиче, докаже, да по 0воме није учињено, то ће надлежна власт наредити да се поправи што треба, оставивши за то потребан рок, па ако по истеку тога рока не буде извршено што је наређено, власт ће наредити, да се о трошку непослушнога изврши што треба.“ ('Чл. 20).

„Ако се успор, поплава IH друга оштећавања, која би каква од ових грађевина причињавала, могу отклонити спуштањем или преиначавањем грађевине или којим другим начином, то је дужан господар исте да учини. А за грађевине, код којих је одклоњење ово немогуће, вреди оно, што се у чл. 53 овог закона наређује“ (да се експропришу).

Обале пловних река. „По 88 195 и 248. грађ. зак. обале свију река, пловних и непловних, треба да су

јавна. добра, дакле у својини држагве, а по чл. 1 зак. о водама само су обале пловних река, јавно добро. Али, кад се ова наређења доведу у везу с 88 262, 264—267 грађан. зак. — а на прва два 55-а упућује нас и сам чл. 1 зак. о водама даље с члановима. 4, 8, 9, 10 и трећом алинејом чл. 15 реч. закона, онда излази сасвим јасно: да су обале и пловних и непловних река у својини прибрежних власника, TO јест, У својини оних физичких или прав- |

них лица, чије земље чине обале