Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

2

bura (чл. 13 у вези са 5 262 Гр, 3.),

обале M корита непловних река својини прибрежних власника, 6) да ови имају, по самом положају војит земаља, право употребе овит 00а, и да. им је ово право приватно гравне природе — а. не јавно-правНе као што је оно на пловним водаMa — те по томе да им се оно може само путем експропријације, у општем интересу и уз накнаду, одузеи (чл. 50 у вези са 85 20 и 217 Гр.

Ово право прибрежних сопственика на употребу вода није апсолутно, већ је ограничено: с једне стране истим и равним правом осталих, онижих или прекоречних прибрежних сопственика, а с друге, опет, јавним или општим интересом (чл. 9. ал. 2). Тако:

а) За сваку другу употребу текуће непловне воде, која није споменута у Чл. 14., као и за подизање нових или преиначење већ постојећих граЂђевина, или справа, потребно је и овде, као и код пловних река, претходно одобрење надлежне власти „ако би то употребљавање имало сљедства. 38. права других, или уплива на својства, ток, пад или висину воде“ (чл. 15., ал. 2), или на потрошак воде (GL. 16.). AO „Но између овог одобрења. вла(ски Код непловних и оног KON о пшловних вода знатна је разлика. Тамо то одобрење – ствара – (кон· ституише) право или повластицу на ту другу употребу воде, а овде то право већ постоји (в. у чл. 4. „MO“ M y чл. 11. „имајући право употребе воде“), те одобрење власпи придолази само зато, да га регулице, да, утврди да оно у облику, _ у којем хоће да се појави, није противно ни општем интересу ни правима, других прибрежних сопстве-

159

Из овога, опет, излази: а) да су |

Вон ника; или, ако власт нађе да GH облик те друге употребе дошао у опреку с општим интересом – или туђим правима, да га она тако дотера да се оно може вршити без повреде јавног интереса или права других. То претходно одобрење власти, дакле, овде се појављује само као обична превентивна поцијска мера, којој је задатак. да, испитавши све прилике данот случаја (чл. 31.), постави услове за вршење тога права, да означи: место, количину и начин употребљавања воде (Чл. 17.) ..и да означи. највећу допуштену висину воде и допуштену низину воде (чл. 29.),“ (0. праву својине и правним одношајима на водама у Србији од Андре Ђорђевића..

65) Ни један прибрежни | сопственик не сме, употребљујући воду из свог дела речног корита, чинити је нечистом на штету друпих прибрежних сопственика, или лица која Имају право на употребу воде (н. шр. мештана), нити причињавати туђим земљама поплаву или наносе (Чл. 9); в) Би један прибрежни сопственик не сме сву воду потрошити, већ мора неупотребљену воду, пре но што она. додирне туђу — суседну — земљу, вратити у првобитно корито њено, осим ако се друкчијим – пуштањем ове (н. пр. кроз јаз или канал) не чини никаква штета другима. који Ha, ту воду права имају (чл. 10.); г) Сопственик земље, преко које тече каква вода, несме својевољно, на штету ниже лежеће земље, или какве грађевине на води (н. пр. воденице), преиначавати природни | ток воде, нити га успоравати на штету земље или грађевине на води, које леже више његове земље (чл. 10.); д) Ни један прибрежни сопственик не сме, без-допуштења власти, у ко-

риту реке, до саме воде, засађивати,