Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

Вод.

тих вода, само је вршење њиховог права својине ограничено у Колико то захтевају јавни интереси (нлг. пловидба) и суседнички одношаји прибрежних власника“. (0 праву својике и правним одношајима на водама у Србији, од Андре 'Ђорђевића). :

Чланом 8. наређено је:

Господари земаља, поред оба-

ла ових вода, морају свакад 0-

ставити дуж воде за пролаз сто-

ке и људи, који се пловидбом баве, онолико простора, _ колико власт где за нужно нађе. На овом простору не осме подићи никаква. зграда, засађивати дрва или правити каква ограда. Ако би за при-

· стајање лађа или сплавова било потребно на ком месту више ростора, то се може по закону о екепропријацији само са накнадом узети.“

У 5 267. Гр. 3. проџисано је:

„Сваки онај, чију земљу вода рони и односи, властан је такву

против урона утврдити; но само у

толико, у колико би нужно било,

да своју земљу спасе и сачува. И

зато којекакве зграде метати, др; ва, засађивати, и тако TOK река | променити, којим би се пловид-

би, воденицама, риболову, и друтим туђим правима, штета нанети могла, неће смети. Зато такво што

· без допуштења среског или окружног начелника неће се предузимати.“ По 5 395. К. 3. кажњава, се затвором од једног до тридесет дана или новчаном казном од десет до сто педесет динара;

а) „Ко, да би своју баштину од преплаве воде сачувао, обалу тако начини % утврди, Oa 600a “pe? TO

_ 151

штета не сме прелазити сто пореских гроша, (тач. 3), и - 6) „Ko nopeo pene постојећу 00dлу, насип или брану ради утврђења | обале начињену поквари“. И ово je лело нарочита врста повреде стваpH. као и претходно, те је стога и овде потребно, да вредност штете не. прелази сто пореских гроша, (тач. 5). Обалска пруга или линија, Кад граница речног корита, одређује се“ по средњем (нормалном) стању воде у њему. OL Јавне непловне воде. Разлика. међу непловних и пловних | јав вода, у овоме је: 5 а) Што право употребе непловни вода није потпуно истоветно са пра вом употребе пловних вода; · 6) Што нова острва. у HOILTOBHHM водама не припадају држави, Kao што је то код пловних вода, већ. прибрежним власницима (8 262 Гр. 3): и 4 в) Што се пресушени делови корита непловних вода имају сматрати као прираштај прибрежних 3 маља по аналогији 5 264 овог зако на. io

Право употребе непловних BOJ (река, речица или потока) огран чено је само на прибрежне влас ке, што се јасно види из ЧЛ. 4. који предвиђа, и регулисава. ове две ств ри: 2) Један део непловне воде тече преко земље само једног сопственика. У том случају овај сопствени има права да сам употребљава. сву воду која прелази преко његове 8 мље; и ;

6) Један део пловне воде че између земаља, два или више. ственика. У овом случају прибр ни сопственици имају право ми

ТИ

другима штету учини“. Ово eno свршено је тек онда, кад је коме штета, нанета, а да би било иступно,

пролазну воду – употребљавати | дужини своје земље“ (чл. 4), половине речнога или поточног