Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

"Гне 2 ~ Гнезда корисних птица не смеју се уништавати ни кварити. У корисне птице спадају: све птице певачице, инсектоједе, мишоједе, ~ фазани, тетреби, дивље – кокоши, дропље, ждралови, шљуке, лештарке, јаребице, препелице, прдавци, лабудови, дивље туске и пловке, голубови, грлице, чворци, жуње, детлићи и све барске птице (чл. 4. и 39. зак. о лову). Година в. Време.

— Голубови писмоноше не смеју се се држати, а ухваћени морају се од_ Мах предати општинској, државној полицијској или војној власти (8 85. в. К. 3.) (В. Издаја). По 5 239. Гр. 3.: „Ројеви домаћи и голубови наши су тако, као и друга, питома животиња“, а по 8 238. истог зак. „Животиње питоме, као: КОЊИ, "волови И т. д. гуске, патке, кокоши, ћурке и т. д. ако и испод власти нале изађу, опет остају наше, и право нам припада на повраћај, и сваки је дужан издати.“ · Горосеча в. Шуме.

„Кад у гостионици сам господар или његов слуга покраду путника или госта, или кад овај последњи _ украде што у гостионици“ (тач. 111), и

„Кад ко од кога на преноћиште или у опште као гост примљен буде, па газду куће, или кога, од укућана, или ови њега покраду. Но ако има олакшавајућих околности казна се може спустити до на. један месец дана затвора“ (тач. 12). (В. Крађе).

| _TocrMoHMue ов. Алкохолна пића, · Кафане и Механе.

– Гостионичари. У нашем законодавотву није нигде изречно речено Ко се има сматрати за тостионичагра,

У.

али се ово да извести шооредним пу-

Гост. У 6 299. |. S. прописано је: !

04. Гас

TOM, довођењем у · везу – одредаба грађанског законика, (58 580. и 819.) — који говоре о одговорности гостионичара (ханџија) и крчмара према, путницима — са одредбама уредбе о метанама од 31., марта 1861. г. и „додатка“ овој уредби од 25. маја. 1864. г. (о кафанама,

Из одредаба. Гр. 3. види се, да, наш законодавац разликује две врсте професија, које се баве утошћавањем путника и посетилаца: гостионичаре (ханџије) и крчмафе, а у 8 1. уредбе о механама прописано је:

„Сва, јавна места, у којима се крчми пиће, или даје и рана с пићем, или се поред ране и пића, даје путницима и другим посјетитељима и обиталиште за време њиног пребивања у том месту спада-

ју у ред меана.“ (Видети и Правилник Мин. У. Д. од 19. новембра. 1923. г. УБр. 30817. Сл. Нов, Бр. 263).

Лица, која упражњавају ~ механску радњу, називају се метанџијама (S 9).

По 5 1. додалка уредби о механама: „Кафане су зграде, где се јавно крчми кафа и свако јело и пиће даје“, а по 5 6.: „Кафане не могу служити за преноћиште путника, нити на упражњавање какове друге радње“. Лица, која, упражњавају кафанске радње, — називају се кафеџијама (5 21).

Кад се има у виду, да је битна разлика између механџија и кафеџија у томе, што ови последњи не могу примати путнике на преноћиште, онда је, с обзиром на професију гостионичара — које закон идентификује с ханџијама — и изложене законске прописе јасно, да су гостионичарџц (ханџије), о којима се говори у 8 580. и 812. Гр. 3. она лица, која се по уредби о механама сма-