Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

e Aaa ii moa tdi

· или иначе, па на опомену шолициј-

ске власти не би скинуо или престао

употребљавати.“ Без претходне опо-:

мене не може се изрећи казна за ово дело.

По 8 59. зак. о заштити индустријске својине (Ол. Нов., Бр. 691922. г.) жигови који представљају државни или јавни грб могу се регистровати „само онда ако се претходно покаже дозвола потребна у смислу постојећих закона и прописа у погледу употребе истих“.

Гпобља. Чланом 929. 3. У. 0. 0. Ч. Н. 3. прописано је:

„1. Ни једно гробље у варошима и варошинама не сме бити ближе настањеном месту од хиљаду метара, а у селима 250 метара. Место на коме се сарањују мртваци, мора бити толико исто далеко OJ тлавних друмова и Ђериза..,

3. ...Ни један гроб не сме се 0творити (осим по налогу власти због истрага) док не пређе 10 година, од како је мртвац у њему сарањен. После десет година, може се нов мртвац у исти гроб саранити...

4. За гробље не сме се употребити влажно земљиште, и које ла-

око усише воду, дакле треба избе-

~ гавати глину, ~ иловачу, прну смољницу. За тробље треба трапити кречну земљу. Насуто земљиште не сме се употребити за гробље.

5. Рака, за гроб одраслог човека. мора, бити 1.72 метра (или 6 стопа) дубока, а ва дете 1.42 метра (или 5 стопа). Средња површина коју један гроб треба да заузме, одређује се са 35 квадр: стопа или 2.85 кв. метара. Растојање између свака два гроба у једној врсти одређује се према каквоћи земљишта; ако је оно песковито, мора се оставити по три стопе (0.95 метра)

Полицијски речкик.

„висока, два, метра. Сеоско гробље

оградом или дубоким 'и широким

између свака два троба, ако је иловача, доста је две стопе (0.62 метра) а ако је врло чврста земља, доста, је кад се остави растојање од 0.5 мет. између свака два гроба. 6. Забрањује се сарањивати по два мртваца или више у један гроб · 'у један мах. 2 7. Ко хоће да подигне BHJIAHYJ · фамилијарну – тробницу, он мора платити општинској каси за сваки квадратни | метар по такси, коју општинска управа одреди. Тај приход мора општина употребља вати једино око обзиђивања, уре ђивања и чувања гробља. Али онај који добије допуштење од општине да подигне фамилијарну гробницу, мора се обвезали да ће“ сважог свог мртваца, кога спусти у ту гробницу, сместити у метал- ни оловом заливени сандук... За фамилијарне – тробнице – одређује се место у дњу новог гробља, а напред се задржава, место за појединачне гробове, за које се место не плаћа. Ови гробови ређају се у тротама од једног уздужног зида, којим је ограђено гробље, до друтога, прескачући главни пут кров тробље. | 8. У сваком гробљу мора бити мртвачка, комора или капела, а у | варошима по могућству и стан за тробаре и чуваре гробља. 9. Ограда око гробља по варотима, и варошипама мора бити

мора бити – ограђено што јачом |

птанцем од 1 метра... 11. У цркви или код пркава моту се саранити само чланови владалачког дома и архијереји као и онај, који је цркву подигао о свом трошку, но и они у металним 83, ливеним сандуцима. Šo) 12. Ни један се мртвац не сме n :-1B