Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

"саранити пре 24 сах. од како је издахнуо, и који нема самртну исправу од дотичних ~ прегледача ртвих, да је доиста мргав; ово важи за она места где се прегледање врши.“ По 8 329. тач. 1. К. 3. кажњава се затвором од 1—3 дана или у новцу од 1—3 талира: „Ко мргваца без осо· беног допушетења кмета или поли· цајне власти пре двадесет и четирч сата, сарани“. · Ова „особена допуштења“ не важе за вароши и варошице у којима има лекара, јер се у овим местима мртваци не смеју сахрањивати без писменог лекарског допуштења, изувев случаја кад је лекар одсутан (чл. 9 а тач. 7. 3. У. 0. 0. Ч. Н. 3. И распис Мин. У. JL og 3. децембра 1881. ОБр. 5741. у Пол. Збор., стр. 1370). 13. Ниједан мргвац не сме се носити на гробље у отвореном сан·дуку. Ово важи за сва места где се мртваци сахрањују у сандуцима. Ко противно поступи казниће ce ако је мртвац од прилепчиве болести умро, са 20 дана, затвора или новчано до 100 динара, а ако је умро од неприлепчиве болести, Baтвором до 10 дана, или новчано до 50 динара. “14. Оважа варошка општина. о0везна. је држати по једна, ма каква кола, за преношење мртваца Ha _ гробље. Ношење мртваца. на рука"ма забрањује се најстроже. Изузимају се она врлетна места тде кола не мопу ићи...

15. Забрањује се 'употребљавати деду из основних школа ва спровод мотгваца.

16. Самоубице морају се сарањивали у општем гробљу.

17. Кад умре човек у породици, која има само једну собу за стано-

вање, онда се мртвац мора одмах, риторији поверено

чим је прегледач мртваца издао самртну исправу, пренети на гробље, где ће се чувати 24 сахата у. мртвачкој комори... Ово важи за. вароши“. (В. правила Мин. У. Д. СБр. 2528—1881. г. за санитетски надзор над гробљем, за администрацију гробља и за службу гробара, Санит. Збор., књ. П. св. 2).

0 војничким гробљима и гробови-

ма постоје ове важније одредбе у закону о уређењу војничких гробаља изгинулих војника и морнара, ратних заробљеника и интернираних лица, држављана: Немачке, Аустрије, Угарске, сатрањених на каwoj државној територији, од 28. фебруара, 1923. 'г. (Сл. Нов., Бр. 87):

а) Сва војничка гробља, по могућству и појединачни тробови наших бораца за слободу и уједињење нашег народа, без обзира на вероисповест покојника, из 'времена од 6. окт. 1912. т. до 1. августа 1913. г. и од 1. августа 1914. г. до свршетка европског рата, „имају се уредити M одржавати у реду као светла успомена на тешке дане борбе за слободу и уједињење нашег троименог народа.“ (чл. 1.).

6) Исто тако сва гробља, као и TIOјединачни гробови изгинулих и помрлих војника, ратних – заробљеника и интернираних лица, која се налазе на нашој територији, у којима су сахрањени бивши држављани: Аустрије, Немачке, Бугарске и.уУгарске, имају се чувати и одржавати у реду, у смислу закључених уговора. у миру (чл. 2).

в) Врховну бригу и надзор над овим гробљима и гробовима, како у земљи тако и на страни, води Мин. В. преко подручних верских и политичких управних власти (Чл. 3).

г) Чување, уређење и одржавање ових тробља и гробова на нашој теје верским и