Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

с ни и

да их царинарнице саопште жалиоцима. Решења. Генералне – Дирекције Царина и Министара Унутр. Дела. коначна су, те противу њих нема места жалби.“

Двоженство (бигамија). По 5 203. К. 3. кажњава се затвором од 2—5 год.: „Човек, који има живу неразведену жену, и жена која има живога мужа, од ког није разведена, ако с другим у нови брак ступи; исто тако и оно лице, које у браку не живи, ако с каквим лицем, које је у свези брачној знајући за ову, у брак ступи... Исто тако, да се казне кум и стари сват, ако су за постојећу брачну свезу знали, па су их ипак венчали“.

За појам овог дела потребно је: а) постојање ранијег љуноважног брака; 6) закључење новог брака пре него што је овај ранији унилитен или разведен, # 'в) свест да се нови брак закључује MW ако је први још у важности. Извршиоци. су оба лица која у брак. ступају, без обзира да ли су се оба, или само једно од њих већ налазила у браку. Према овоме, девојка, која би ступила у брак са човеком ожењеним, чији брак не би био ни уништен ни разведен, била, би извршилац овог дела ако би се утврдило, да је за овај факт знала.

Дело двоженства вршено је са закључењем новог брака, т. ј. у тренутку извршења црквених брачних обреда. Ако би дошло и до полног сношаја, постојао би реалан стицај

· између овог дела и дела браколом-

ства.

Кум и стари сват су помагачи, али се њихова радња кажњава, као самостално кривично дело. Да OH за исто били одговорни, потребно је да су били свесни тога, да учествују у закључењу брака између

—

_ Дев

лица чији први брак, било за оба или само за једно од ових лица, није ни уништен ни разведен. (В. Брак, · Браколомство). i

Девојке. У грађанском законику · прописано је:

„8 397. Колико мушке деце, на толико се делова дели имање родитељско, и свако дете мушко добија раван део. А женској деци у овом случају припада уживање, ~ издржавање, снабдевање и пристојно удомље- | ње по постојећем обичају.“

Примени овог законског прописа, има, места, само после смрти родитеља. Док су у животу, они су обвезни да децу издржавају, васпитавају И. заступају (5 115. Гр. 9.), али не и да им дају „пристојно – удомљење“. Давање овог удомљења, ствар је обичаја, који потиче из природне дужности родитеља, али који није санкционисан законом.

0. К. С. објашњено је:

а) „Женска деца, која с погледом на 5 397. Гр. 3. имају право на, издржавање и удомљење из: имања опа им имају, о погледом „на 5 414 Гр. 3. право на раван део уживања, с делом мушких наследника.“ (Бр. 252-1868 г.). о

6) „Све док траје право сесприног уживања, из 5 397 Гр. 5., брал није властан ни покретне ~ ствари продавати, и купал ако је знао ва, право сестре, враћа купљене ствари, на, које сестра има закону 82логу.“ (0. 0. С. Бр. 980-1876. г.);

В) „И кад се девојка из туђе ку- ће, где је радила, уда, има онај који ју је опремио, право тпражити

накнаду за опрему.“ (Бр. 2586-

1877. T.);

PP) „IIpeMa # 897. Ip. 9. šema, деца умрлота имају право на издржавање и удомљење из имања, родитељског. За то своје право ов имају прећутну залогу на цело