Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

купном заосталом имању њиховог покојног оца, како покретном таоко и непокретном, јер све што се год вољом може да одреди ва ужитак, може 1 закону и као закона 'залога овога да служи.“ (0. 0. С. Бр. 4349-1880. г.); пи

д) „Ове што девојци, као кћери умрлога, у име издржања, спреме и удомљења или мираза припада, то је од дана смрти оца јој њена «својина, а не браће јој, наследника очевих. По томе браћа, као наследници, могу задужити и потроштити само оно, што њима припшада, а не и оно што по закону пришада, сестрама њиховим _ односно кћерима покојниковим. И у случају, кад се они толико – задуже · да се из наслеђеног имања. не може извући оно што сестрама припада, онда се дугови за овај дое истота имања сматрају као дугови на, туђем имању (5 29. Гр. 9.); дакле за толико они не вреде, и део покојникових кћери, мора остати недкрњен“. (0. O. C- Бр. 51771881. г);

5b) „Одредбом 5 397. Ip. 3. дало је право женској деци на удомљење. Ова одредба не прецизира, моменал до кога кћи, односно женско дете, има, право да ово удомљење тражи, него женском – детету – законским путем зајемчава | једно право. Из овога логично излази, да је женском детету остављено, да се тим правом користи, да га, употреби или не, и ако га не може или неће да употреби, зато само исто право не губи — 5 22. Гр. 3. · — док му ово право не застари. Према, томе и кћи, која, није добила своје удомљење, нити је то сво· је право стекла употребом ва зивога њенога, оца, кад хоће после смрти очеве да се њиме користи, · тражи по наведеном законском

_ 1 U

40. 2.

пропису једно своје право, 3агарантовано јој одредбом 5 397. Законодават je ~ Хтео да женској деци вајемчи · једно право исто тако – противу браће, која су склона да забораве моралну дужност према сестрама, као и против самог оца, који такође може своју дужност да заборави — и оно се односи како на женску децу удату тако и неудату. Уосталом и сама одредба 5 397. Гр. 5. показује, да законодавац није хтео да, прави разлику на удату и кеудалу женску децу, већ је, изван сваке сумње, широком својом одредбом друге тачке 5 397. Гр. 9. бал хтео да обухвати и све остале случајеве, па и 'удатих кћери, које нису добиле удомљење при удаји и тиме заштити им тако природно и тако праведно право, право на удомљење.“ (Бр. 12649-1905. г.).

e) По 58 397. Гр. 3..у случају када заоставштину умрлог наслеђују мушка деца његова, женској | деци, поред осталог, припада пристојно удомљење по постојећем обичају. Ово право женске деце везано је ва заоставштину умрлога, и ограничава право неледника, тако, да овима од заоставштине умрлога прапада оно, што по испуњењу обвеза према женској депи чисто остаје.“ (Бр. 4450-1906. год.); и

ж) „Када иза покојника остану

нови, удова и кћери, онда се издржавање, на које удова по 414. Tip. 3. има, право, има одмерити и с обзиром на кћери, које по 8 397. Pp. 3. имају право уживаша, пристојног удомљења NH т. д.“ (Бр. 50-1908. г.).

„8 529. Девојке у задрузи заоста- ле, кућа задружна. да има садржавати, по у своје време пристојно | удати, по постојећем – обичају.