Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

јоме имању; а кад су деловође других удаљенијих општина, они своју породицу не воде са собом, већ она остаје ту да обрађује земљу. | |

Што су им плале мале и недовољне за издржавање, њихово и њихове породице, док им пољска привреда доноси веће и главне приходе.

Што пропис 8 471 грађ. пост. не штити само земљоделца лично, већ он штити и чланове његове породице, жену и децу, желећи, дакле, да се од немаштине сачува цела, земљорадникова породица.

И што, кад се по тач. 1. правила, Мин. Правде, додатих код тач. 4 & 471 грађ. пост. за земљоделца сматра чак и онај који у вароши живи, али би му земљоделство била главна радња којом себе и своју породицу издржава, онда зашто осе неби сматрао за таквог и опаптинсоки деловођа и његова поролица са села, кад и деловођи служба у општини није главно занимање од кога би себе и своју породи“ пу издржавао, већ му је главно заниамање земљорадња, које и Док је у служби општинској, а и по изласку из ове, никако не напушта.“ (8. Општински службеници).

ЛДеоба в. Избрани суд. · Депеше в. Писма и Телеграми.

Детоубиство. Закон квалификује као детоубиство убиство – новорођеног детета од стране матере, у року од 24 сата по порођају, а и после овог рока ако је мучно стање породиљи– но било продужено. (8 164. MH. 3.). Дело ово може бити извршено и позитивном. и негативном радњом. У "овом другом случају смрт наступа · услед пренебрегавања детета, односно због неуказивања. потребне му помоћи (8 165), а у првом оно је после-

дица активне радње материне (8 164). У овом смислу гласи и 0. К. С. од 7. августа, 1910. год. Бр. 7735, у којој се вели: „За постојање дела из 5 165 казн. зак. тражи се, да мати прикрије порођај и у самоћи се породи у намери, да дете том приликом убије или у намери, да дете, лишено сваке помоћи, умре — да дакле услед тога дете живот изгуби, но без даљег садејства материног. Дакле смрт новорођеног детета, која би под оваквим околностима. | наступила, без даљег -материног садејства, представља, дело предвиђено овим законским проџчсом. Али кад је мати извршила непосредну радњу, која је имала, за, последицу смрт детета; кад је, дакле, смрт детета наступила услед њене активне радње, њеним садејством, онда је то дело из 8 164 казн. зак.“ Наш законодавац чини још разлику између убиства брачне (8 164 тач. 1) и убиства ванбрачне деце (164 тач. 2), и прво кажњава строже но друго. (В. Ванбрачна деца).

Нрема последњем ставу 5 164: „Буде ли дете од кога другога а ке од матере убијено, или ако учествује и ко. други, осим матере, у убиству, онда ће се овај казнити по општим правилима, о убиству или саучешћу“.

По 5 166. кажњава се (затвором до 2 године) „Мати која своје ванбрачно дете тајно упропасти, или га ДОЗволи упропастити тако, да се због тога, не би могло дознати да ли је дете живо или мртво рођено, или да се не зна ни где се дете ни у коме стању находи“, а у 8 167. прописано је казна за мајку, „која своје ванбрачно дете сахрани, без да је месној општинској власти јавила“.

0. К. С. објашњено је:

а) „Из тога што ислеђењем HHje

доказано да је оптужена – лишила