Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
жавине цени се према основу на који је она прибављена, на основу коra је фактичка власт на ствари заснована. „Под правичном државином
азуме се таква државина, која је феојне е једним правним | актом. Основ постанка је те држави| не јустус тигулус. Ко купи једну ствар, добије у мираз, на поклон и т. Д. правични је држалац, без обзира, на то, да ли је ствар онога, својина од кога је он њу добио, без обзира дакле на то, да ли је | постао сопствеником или не. Ако
“је купио туђу ствар, он је ипак правични држалац, ма да се њетовом државином вређају туђа права, права сопственика – ствари...“ (Грађанско право, књ. 1, од |“ др. Л. Марковића).
„Правична је државина она, која је прибављена на основу такве a авне чињенице (ттравног посла,
т. д.), која, је по закону GITOCO0> да држаоцу прибави својину, без обара, на то што ван ње постоје неки недостаци, који прече да се својина у истини стече, као Н. пр. неспособност продавца да, продату и купцу предану ствар може отуђити, или што продавац није сопственик те ствари. Ta се травна чињеница овде назива
де
NV
OVO rot
вина од А. Ђорђевића). Неправична је хржавина она која нема оваквог правног основа (титулуса), већ је прибављена ~ каквим противправним делом или деликтом, _ н. шр. крађом, утајом и т. д. "Правни интерес разликовања државине на правичну и неправичну огледа, се у 5 996 Гр. 3. по коме правични држалац може, уз друте рек· визите, одржајем стећи својину, 8 неправични не може.
29 о
правом односу његовом према, оства
правни основ државине“. (Држа-
6) Савесна (поштена) и несавесна (непоштена) државина. Обе ове државине предвиђене су у 5 203 Гр. 3., који их овако дефи“ У „Који једну ствар држи као сво-. 'ју незнајући да. је туђа, онај поше тено мисли, и јест поштен или савестан држалац или притежалац. | Који пак зна или по околностима дознати може, да је она ствар. туђа, и опет је не пушта, онај по: штено не мисли, и јест непоштен или бесавестан хржалац, или при: тежалац.“ : Савесност, добра вера (бона фи дес), јесте позитивно уверење држа, оца, који држи ствар која му не припада, да је ову правилно задобио, па. да с тога и сме с њом као са својом да поступа, или краће речено: савесност је позитивно мишљење или уверење држаоца ствари, да прибављањем исте никоме не чини матери- | јално неправо. Ово се уверење моpa заснивати на заблуди дожаоца, о
ри, која заблуда, опет, мора почива. ти на вероватним основима или приликама, околностима, под којима. је ствар у своју државину добио („не внајући да је туђа“). Разуме се већ, да, ова заблуда, мора бити таква, да се може извинити, што ће суд у сваком конкретном случају понаособ. ценити.
Добра вера (бона, фидес) мора. по стојати и у моменту прибављања државине и за све време држања. ствари, и докле год ова, вера у држао. ода, постоји, све дотле је и државина, савесна. Чим се измене прилике, на којима, је држалац заснивао _ своју. веру о правилности стицања, свој државине, он постаје несавесан, оно