Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

садржину неког права. он је за-

добио не само државину истога, не-.

о, посредно, и државину свих Уз; гредних овлашћења. | Изузимају се овлашћења, која чине садржину неког особеног права (н. пр. право ше-

и креч на туђој земљи поред a

камен вадити), и >) Као и државина ствари тако исто и државина права. не може се вадобити самим говором, наслеђивањем или пресудом судском, јер се ва прибављање државине права. тражи вршење садржине његове. Због овога, не може бити – сукцесије ни "код државине права ни код држатвине ствари. – Према разлици радњи, које су неопходне за прибављање – државине појединих права, ова се могу поделити у ове три групе: а) Права која се састоје у би какве туђе ствари.

употреoran (IOвитивне) службености, које нам у опште дају овлашћења да се кориотимо туђом ствари, као што су: службеност пута, паше и т. д., дак_ле службености које се састоје у неоком трпљењу; 6) Нрава, којима је суштина овлашћење да тражимо извесну | нерадњу од стране других лица. Амо поглавито спадају т. вв. негативне службености које ономе, који HX има, дају право на извесно – непромењено стање послужног добра, дак· ле које му дају влает да туђе извесоне радње забрани (5 337), и в) Права, која се у томе састоје, лито једна страна трајно чини неке (услуге или давања противној страни, а ова их прима. Прототиц Cy ових права т. 8. реални терети. (ВБ. Службености). · Трајање и губљење државине Једном стечена државина, трајаће — баш да се споља

ових права јесу афирмативне

права. права и не

примећава — све дотле, док. не пре:

стане постојати један од двају битних елемената њених: државинска. воља и могућност поновног вршења

садржине дотичног права. За траја-

ње ове државине није, дакле, потребно ни да се продужује вршење садржине права, ни да ч даље постоји воља, која је на то вршење управљена, већ је довољна само могућност поновног вршења, и да се за ту могућност зна. 'С тога државина права · не престаје ни услед тога што прибавилац више не мисли на вршење, ни услед тога што је ма какву прилику за вршење пропустио. (Државина од А. Ђорђевића).

Државина права губи се анимо променом воље, т. ]. одлуком да се неће више да држи. Ова одлука да се државина напушта мора, бити 0белодањена #, у случају спора, доказана од онога, који тврди да она постоји. Немогућност вршења корпуса може наступити: |

а) Услед догађаја који не зависе од воље оне странке, која стоји насушрот држаоцу, нарочито пак услед случајних догађаја, и дела треЋих лица, и

6) Услед дела држаоцу противне (оптерећене) странке.

У прву групу догађаја спадају: -

а“) Смрт држаочева, пропаст 06 лашћеног добра код предијалних службености, = пропаст послужне ствари код свих службености, њпропаст повлашћеног добра код свих реалних права, пропаст обавезног или оптерећеног добра код реалних те Pera. _ Пропасти _ спвари – уподобљавају се и такве промене, које вршење права трајно онемогућавају, али пролазна немогућност вршења не повлачи за собом губитак држа- | вине. Државина, оних службености, | чије је вршење условљено детенци-