Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

чим се изгуби физичка власт над истом ствари, јер без ње није могућ“но вршити такву службеност;

6) Промене правних – одношаја, јер, по правилу, где право није. мо| тгућно није ни државина могућна, и

в) Дела трећиг лица (н. пр. кад треће липе одузме држаоцу послужну ствар, или кад власт забрани изввесне службености и т. д.).

Услед дела противне странке државина, права губи се:

а) Код службености које претпостављају детенцију послужне ствари, радња противне странке може се састојати само у одузимању фактичке власти над самом ствари;

6) Код службености, које се сасо тоје у извесној направи на поелужном добру или такву неопходно претпостављају, ~ спречавање – вршења права састоји се у поништају те направе или у томе што се она тако поквари, да је више неупотребљива;

в) Код права, која се састоје y беспрекидном коришћењу ~ послужном ствари, потребно је такво дело противне странке, којим се даље коришћење спречава. Проста забрана и ометање нису довољни;

г) Код негативних службености вршење права, спречава, се тиме, што се уради или направи оно, што по садришини дотичне службености не треба да се уради (подизање зграде преко висине противно задобивеној службености суседа и т. д.), И

д) Код реалних терета — кад противна странка, изјави: да неће више дужне услуте и дажбине да maje; кад их, дакле, одрече. У овом случају остаје само могућност судске заштите, али ова није довољна Va, изгубљену државину · одржи, осим ако позитивно законодавство друкчије не наређује. .

аи,

И OL aj

НИ

_ јом послужне ствари, губи се одмах губитак државине права мора, по

Из свега изложеног излази, да

самој природи ствари, наступити, чим је наступила трајна 'немогућност, да се права врше, при чему је сасвим равнодушно да ли је та немогућност наступила услед дела противне странке, или ког трећег · липа, или услед каквог природног или правног дотађаја (Државина од | А. Ђорђевића). : ДЕ Пошто се државина, права не са стоји у вршењу, · него у фактичкој могућности вршења битне садржине каквог права у своје име, и пошто државина права траје докле и та могућност траје, или док. се државинска воља не напусти, то не: вршење права, ма колико дуго трајало, само собом не повлачи губитак, државине права корпоре, па шта, ви: ше, ни тада, кад је, услед застарелости и само право, ако се имало, престало (јер застарелост, као начин престајања – права, нема никаквог утицаја на. државину). :| # > Као тод и државина ствари, тако. исто и државина, права, може се при бавити и изгубити преко заступника, # судски заштитити у случаје: вима самовласног ометања или пот пуног онемогућавања вршења. битне садржине дотичног права. Ово бива. на исти начин као и код државине ствари. (8. Застарелост и Попис).

же

O. KR. С. објашњено је: :

а) „Како код валожног поверио-. па, као талвог, не постоји државинска, (својинска) воља, анимус. домини, у смислу 5 198. Гр. 8., то. услед – дугогодишње – државине 1 не може постати сопственик. зало: женог му непокретног добра.“ (Бр. 8142-1905. m). Žž.

6) „Сама државина, извесног н