Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

_ покретног имања. не може бити _ основ права својине држаоцу на истом имању, ако то имање није "добијено на начин који закон трошисује, а у 5 199. Гр. 3. прописаоно је, како се непокретне ствари · вадобијају, осим преноса од њиховог дотадањег сопственика.. (Бр. 2657-1893. г.). в) „Државина служи као доказ _ права само онда кад нема јачих

доква.“ (Бр. 315-1880. г.).

–г) „По 8 225. Пр. 3. да ко постане тосподар калве ствари, мора, је себи законо прибавити. А по 8 200. Гр. 3. државина, је онда тврда и има силу и важност, кад је на праву основана, и кад противу ње нема јачих доказа. Уговор се међутим не може сматрати за закони начин прибављања, кад се · њему на супрот истиче ташија од стране неког трећег лица.'“ (0. 0. О. Бр. '4766-1881). ·

д) „Кад се има, државина, онда. се својина може доказивали сведоцима и вештачком оценом.“ (0. 0. С. Бр. 11010-1895. т.).

Ђ) „Само државина са тапијом, која је потпун доказ о својини, може бити доказ о потпуној ис-

плати куповне цене; таква се претпоставка не може чинити код државине без тапије.“ (Бр. 25811903. год.). _ ___G6) „Tammja, и ако само судом опиттинским потврђена, са државином добра довољан је доказ о траву својине, кад се само државина, признаје.“ (0. 0. С. Бр. 8021898. P.).

ж) „У спору о непокретном имању јачи је фактички држалац кад противник нема ~ ташије.“ | (Бр. 2911-1876. т.).

з) „Држалац ствари He доказивати поштену ~ државину, него његов парничар има докази-

мора.

: ___ · (E. -611-1881. 5. =

и) „По 8 202. Гр. 3. у чијим је рукама, имање претпоставља се # његова. државина, а ово опет шретпоставља својину (2); ко против-

но тврди треба и да докаже.“ (Бр. 57-1908. г.).

ij) „Fan купац за имање ПОЛОЖИ новац и прими га на управу, па доцније продаја падне, плодови у томе међувремену пришадају њему“. 0. 0. 0. Бр. 2574-1886. г.).

к) „Несавесан држалац ~ према пропису 5 926. Гр. 3. не може се никада бранити застарелошћу, He само у погледу непокретности, него ни у погледу уживања прихода са, исте.“ (Бр. 7822-1900. г.).

д) „По 8 204. Гр. 3. при враћању и накнади разлика се чини између савесног и несавесног држаоца или притежаоца – дотичне ствари, чији се повраћај тражи, а. по 5 207. Гр. 3. ако који и савесно једну ствар држи, ипак се од оног

„дана кад је од правог притежаоца.

на враћање судски опоменут, сматра за бесавесног држаоца и одговара као и овај. Али ако се њетова несавесност од раније докаже, онда од дана од кога се докаже.“ (Бр. 1714-1908.. год.).

љ) „Сведоцима се може докавивати само државина као факат, а не и својина.“ (Бр. 1601-1906. т.).

M) „Нападнути се може – сходним средствима послужити противу нападача донде док шритежање није раскинуто; како је ово. свршено он има право само Ha правна средства.“ ·(0. 0. С. Бр. 10247-1904. г.). |

н) „Прекидом државине још HHје изгубљено право, мора доказати да онај, који сада, ствар држи, нема на то права...“ (Бр. 7142-1904. г.). :

њ) „По 5 223. Гр. 3. сваки у |

само што се