Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
јој од општина или делова општина друпих југословенских земаља, што су припале у власт Краље·вине Срба, Хрвала и Оловенаца. Најзад се држављанима у сми_ осљу овог закона сматрају сви они по племену и језику Оловени, ко„фи су се до почетка састављања „бирачких спискова у којој општиони Краљевине (Срба, Хрвата и Словенаца стално настанили. Они становници Краљевине Срба, Хр· вата "и Словенаца, изван Орбије и Црне Горе, који по уговорима о миру са Немачком, Аустријом и Мађарском имају право опције за своје националне државе, као и они, који су се иселили из Јужне "Србије пре новембра, 1915. године; а били су дотле турски поданици, немају изборног права у смислу овог закона.“
Ове одредбе, редитоване пре BHдовданског Устава и ратификовања Сен Жерменског и Тријанонског Унису потпуно у
с
товора о Миру, _ складу ни са Уставом — у колико је реч о бирачком праву (В. Избори) — ни са овим уговорима — у колико је реч о држављанству.
Док се изборним законом држављанство свима оним лицима, која су до 1. децембра 1918. г. имала држављанство у Хрватској, Олавонији и Далмацији, припадништво у Босни и Херцеговини или домовинско право у којој од општина или делова општина других југосло· венских земаља, које су припале нашој Краљевини, дотле уговори о мирту, као што ћемо доцније видети, призпају наше држављанство само оним лицима у наведеним областима, која су завичајно право прибавила до 1. јануара 1910. год. Она, ли-
ца, која су ово право задобила, по-.
сле овог датума, морају, према, од-
редбама, уговора,
даје.
нарочито молити за пријем у наше поданство. о = < ~ + :
У недостатку општег закона. о 7 A Pe ва целу Краљевину, i у пракси ce и данас примењују од- · редбе српског законодавства о изузетном прирођењу, у колико поједи- ·
ни случајеви нису обухваћени на- | пред изложеним општим одредбама. -
За територију пређашње Краље- : вине Србије одредбе о држављанству | изложене су у 55 44 и 48 Гр. 3.; уредби о прирођењу и отпуштању Срба из њихнога отечества, од 2. – маја 1844. г. ВБр. 603. СБр. 494. (Збор. 92. стр. 232); законодавном решењу о изузетном прирођењу од 14. “августа 1841. год. ВБр. 639. 1 (Збор. 6, стр. 46) и у правилима о бегунцима u заштићеницима, од 20. јануара 1860. год., ВБр. 171. (0007 13, стр. 5). :
Из ових законских прописа изла- | зи, да се држављанство по нашем · законодаветву може стећи: а) рођењем; 6) прирођењем; и в) браком.
а) Стицање држављанства | тође- њем. По 8 44. Гр. 93. „Српско пак житељство, т. ј. грађанство – или припада. по самом рођењу или се добија прирођењем; по чему су сви житељи српски, права грађанска уживајући, или рођени или прирођени Срби. Код "ођених Срба поелази право грађанства с родитеља на децу по самој природи...“
Под изразом рођени Срби подраг зумевају се српски држављани. Дете нашег држављанина јесте. према овоме законском – пропису. наш држављанин, без обзира на. државу у којој је рођено (систем фи
лијације).
За одређивање држављанства ванбрачне деце вреде прописи законо: давног решења, од 24. новембра 1854.