Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
тод. (Збор. УШ, стр. 46), по којем она добијају држављанство очево,
за своје признао или ако је патер„нитет утврђен судским путем (5 130. Гр. 3.) Ако је позната само мати, ванбрачно дете добија њено држављанство, а ако нису познати ни отац ни мати, оно постаје наш држављањин (ако је нађено на нашој
ша пева
АД
територији). 6) Стицање држављанства прирођењем. По · нашем законодавству
_ прирођење је двојако: редовно и изу_ SOTRO. ;
За редовно прирођење потребно је: 2“) да је молилац — страни држављанин — провео у Србији пуних седам година, „било у служби државној било у вођењу заната или земљорадњи, или у каквом другом · полезном занимању... и за све то "време би поштено и сходно законима, земаљским живео, не учинивши никаква, злочинства.“ (5844. Гр. 3.); . 0) да је добио отпуст из дотадањег држављанства или да је, као бегунац, провео седам година под 3аштитом наших закона; в'“) да та, Мин. У. Д. својим решењем прими у српсоко држављанство, и г') да положи _ заклетву на наше држављанство (тач. 3., 4. и 5. уредбе од 1844. г. и тач. 7. правила о бегунцима, и 3аштићеницима,). · Изузетно прирођење даје се краГ љевим указом, на предлог Мин. У. _ Д. и на основу повољног мишљења _ Др. С., оним странцима, који би се
Бе
RAJS
:
|
„буди којим заслугама, особито службеним, – тога достојним. учини-
ли“, а који нису провели пуних седам година у Србији (законодавно · решење о. изузетном прирођењу, од | 14. августа, 1851. г., ВБр. 639).
вв) Стицање држављанства браком. Овај начин прибављања, нашег др-
ако је отац познат, т. ј. ако је дете |
1 ___GB жављанства предвиђен је у 5 48 Гр. O., који гласи: 2
„Туђинка за српског житеља —
удала, добија самом удајом | сва · права српског грађанства, у оним |
случајевима, у којима страна држава Српиињи за њихног пода-. ника удатој иста права, даје...“
Наше држављанство може се још стећи анексијом која, поред осталог, има за последицу и промену држав љанства становника анектираних крајева — држављана државе ко јој су ови крајеви припадали.
Држављанство становника краје ва, који су нам припали поводом минулих ратова, регулисано је: СенЖерменским Уговором о Миру (ca Аустријом; Тријанонским ca Maџарском, Нејским са Бугарском и. Рапалским са Италијом. Ки
Суштина – њихових | одредаба у · овоме. је: :
а) Постају пуноправни државља- | ни Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца они некадуњи ~ аустријски, угарски и босански држављани, која су на дан 1. јануара 1910. год. имали завичајно право (припадништво)
на територијама бив. аустро-упарске монархије, које су припале нашој Краљевини, и који су то право сачували до ступања на снагу ових | уговора (чл. 61 Тријанонског и ЧЛ. 70. Сен-Жерменског Уговора); “
6) Она од ових лица, која су стекла вавичајно право на поменутим територијама, после 1. јануара 1910. год., могу постати наши држављани само по одобрењу наше државе (Чл. 62 Тријанонског и чл. 76 Оен-Жер менског Уговора);
в) Лица, која су у смислу чл. 79 Сен-Жерменског и чл, 61. Тр јанонског – уговора постала, пуно правни држављани пумунски, пољски и чешки, имала су права, да у року од године дана, оптирају“ - 10%