Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
за наше држављанство, ако су ра_ није имала завичајно право на којој од територија бив. аустроугарске монархије, која је припала. нашој држави (чл. 72 Сен-Жерменског и _ чл. 63 Тријанонског Уговора); _ т) Лица, којима је овим уговориома признато – наше · држављанство _ (тач. а), а која су некада имала вавичајно право на територијама, бив. аустро-угарске монархије које нису ушле у састав наше – Краљевине, имала су право да у року од године дана оптирају за држављанство оне "државе, којој је припала територија. на којој су она раније имала зави"чајно право (чл. 63. Тријанонског и чл. 78 Сен-Жерменског Уговора); · д) Лица, племена и језика српског, хрватског или словеначког, која, су имала завичајно право на територијама бив. аустро-угарске монар"хије, које нису ушле у састав напе Краљевине, имала су право да у року од шест месеци оптирају за на ше држављанство (чл. 64 'Тријанонког и чл. 80 Сен-Жерменоког Уговора); и
ђ) Лица, по раси и језику Немци, Чеси, Словаци, Пољаци, Румуни и Мађари, која су имала – завичајно "право на територијама. бив. аустроугарске монархије које су ушле у "састав наше Краљевине, имала Cy право да у року од шест месеци оп"тирају за државе своје народноосети (чл. 80 Оен-Жерменског и ЧЛ. 04 'Пријанонског Уговора);
е) Бугарски припадници, на тери"торијама које су нам припале по Нејском Утпвору, постали су наши "пуноправни држављани ако су Ha овим територијама били настањени "пре 1 јануара 1913 г. За оне који су се на овим територијама. настанити после овог рока, потребно је одобрење наше државе (чл. 899 Нејског Уговора).
pw
"Према, чл. 40 овог уговора, бугарски припадници старији од 18 ГОД. на припалим нам територијама OL Бугарске, имали су право да у року од две године оптирају за бугарско држављанство.
Право опције, у корист наше др-- i жаве, признато је овим чланом и бугароким припадницима српске, XDватске или словеначке народности, | настањеним у Бугарској или у иностранству, И :
ж) Италијани, који су до 3 новембра 1918 год. били припадници територије бив. аустро-угарске монархије, која је територија ушла у састав наше краљевине, имали су право опције за италијанско држављанство до 2 фебруара 1922 год. (чл. 8 Рапалског Уговора и чл. 46 допун--· ских одредаба конвенције закључене у Риму 6 априла 1922 г. односно. права грађанства).
Рокови за опцију истекли су и по осталим уговорима о миру.
У циљу извршења наведених уговорних одредаба, издате су: Уредба о стицањти и губитку држављанства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца путем опције и молбе (Ол. Нов., Бр. 271-1920 г.) и Наредба о поступању при стицају и губитку грађанства путем молбе и опције (Ол. Нов. 201-1921). -
"Губитак држављанства. Наше држављанство може се изгубити:
а) Прирођењем у страној држави. | По чл. 20 Устава, сваки наш државе | љанин може иступити из нашег држављанства пошто испуни своје обавезе према држави, а у уредби O прирођењу и отпуштању (Срба Из њиховог отечества, од 2 маја 1844 т. В. Бр. 603 прописано је: 5
„7. Ако би који Орбин из свез
сажитељства српског изићи и у
страно сажитељство ступити | За |
желео, то ће такови цре свега TO-
“Ali