Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

валних имања (чл. 5 зак. ама);

Ђ) суделовање у утврђивању навног плана за спрему општинкит деловођа (ЧЛ. 117 зак. о оптанама). 4. Бирање кандидата за јавну лужбу. По Уставу и специјалним аконима у надлежност Државног завета. спада:

а) бирање и предлагање кандидата за председнике и судије касационог и апелационих судова (Чл. 14 зак. о судијама и чл. 3 зак. о изменама и допунама у закону о устрој·ству судова). Уставом је предвиђено (чл. 111) да ће кандидате за касационе и апелационе судије и председнике првостепених судова бирати нарочито изборно тело — „чији ће се састав ближе законом одредити“ — али док се ово тело не образује остаје у важности ЧЛ. 14 зак.

о шу-

6) бирање и предлагање кандидата за чланове Главне Контроле (ЧЛ. 118 Устава и чл. 5 зак. о уређењу Главне Контроле);

“ в) ' бирање и предлатање кандидата за председнике и чланове управнит судова (чл. 7 вак. о Државном Савету и управним судовима); | г) бирање једног свога члана ва, управни одбор Управе Фондова (чл 63 зак. о уређењу ове управе — измене од 30 марта. 1922 г.); и

· W) бирање једног свога члана, за · Саветодавни Одбор по закону о за·другама за увајамно – потпоматње (чл. 13 08. зк.).

У колико за вршење ових избора. није прописан ноступак – специјалним законима, они се имају вршиги по уредби о пословном реду у

Државном (Савету и управним. судовима. тирских и црквених шума од шри-

По чл. 18 и 19 ове уредбе, кандидали за ову службу бирају се у општој седници, тајним гласањем помоћу листића на које сваки државни саветник бележи име кандидата. Затворени листићи предају се председнику, који их отвара и глас-· но казује име и презиме сваког за писаног кандидата, а потом их предаје по наименовању најмлађем саветнику, који TO исто чини. После сваког свршеног гласања, гласачки листићи уништавају се. :

Ако на првом гласању ~ ниједан кандидат не добије апсолутну већину, приступа се одмах гласању само између она два лица, која су ДОбила, највећи број гласова, и тада ће се сматрати, да је изабрано оно лице, које при овом поновљеном гласању добије релативну | већину гласова (чл. 21).

Ако и при првом и при другом гласању два кандидата, добију једнак број гласова, Државни Camer сматраће да је оно лице – изабрано. које коцка одреди (чл. 22). (В. Адмикистративни спорови и Управни судови).

Државни службеници. О тжавним службеницима постоје две дефиниције: једна је дата Уставом, а. друга, законом о чиновницима и OCталим ~ државним службеницима, грађанског реда. “

Према чл. 170 Устава: „Државни. службеници су органи државне целине и дужни су да раде у општеж интересу,“ % у чл. 1 'пом. закона, прописано је:

„Државни. службеник грађанског реда је оно лице, које je no од редбама закона примљено у државну службу грађанског реда. Овај се закон не односи на министре и државне подсекретсре, осим чл. 27, 46, 247 и одредаба о пензијама.“