Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
\
ђанског и војног реда, а последња. само оне који припадају грађанском Deny и потпадају под одредбе поменутог закона. ·
Дефиниција о државним службеницима, коју нам даје наука, мнего је потпунија и одређенија.
По Слободану Јовановићу: „Чиновници би се могли – дефинисати као она лица која су једним јавноправним уговором обвезна да трајно служе држави.“ Садржина овог уговора дана је законом. _ Уошште, права и дужности државних органа морају бити утврђена законом; они чине саставни део државне оргавизације, која, као и правњи порелак, ваља да постоји на законској основи. Због тога и чиновничка
служба постоји као једна установа
објективног права. Онај који у њу ступа има само да изјави, да ли пристаје да ступи у њу такву какта је законом дефинисана. Он се не може погађати с управном власти 0 природи своје службе... Између Ччиновника и поданика разлика је у потчињености. Потчињеност чиновника иптензивнија је од потчињености поданика. Поданику управна, власт може заповедати само OHO што јој закон допушта. - Чиновнику може заповедати све што јој закон не забрањује. Чиновник није само објект државне власти као поданик, он је нешто више: њен орган, и зато може бити потпуно апсорбован државним пословима,“ Али баш с тога, што је чиновничка – потчињеност интензивнија од поданичке, она се ником не намеће; она се оснива на уговору а не на закону. (0 Држави, треће издање, стр. 420
Прва · дефиниција, обухвата. ове || "државне службенике у опште, и гра-
министра и пре тога.“
ЧЛ. 2 зак. 0 ЧИН. и ост. држ. сл. гр. реда, са овим допунама: :
службеник може бити само оно ЛИ-.
до 421).
Полицијски рочиик
_____ _--
Основне одредбе. Чланом 19 Устава прописано је: „Сва звања у свима струкама државне службе подједнако су доступна, под законским погод бама, свима држављанима по рођењу као и оним држављанима по прирођењу, који су | народно– сти српско-хтрватско-словеначке. Други прирођени – држављани могу добити државну службу само ако су десет година настањени у Краљевини; а по нарочитом одобрењу Државног Савета и на“ обтазложени захтев — надлежног
Ова, уставна одредба унета је и 7.
„Страни држављани се могу примати на рад у службу држав-_ ну само као контрактуални службеници. ДО.
_ Лица која су се нарочито истакла, својим радом | могу пити. примљена у државну службу одлуком Министарског Савета на образложен – предлог – надлежног министра и по одобрењу Државног Савета, с тим да накнадно, у року који им се одреди, испуне услове из овог закона.“ Према чл. 3. закона, државни
це које има, способности за државе ну службу у ошите и законом одређену спрему ва струку у коју у лази, а по чл. 4. државни службеници не могу постати лица:
1. која нису навршила 18 година. живота; : :
2. која су под старатељством или под стечајем или над којима, је шр дужена очинска власт; i
3. која су пресудом редовног суд осуђена за злочинство или дело ко
РОШ