Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

то само онда ако ова боја није меша"вина више разних боја. Ништа, међутим, није различније и променљиви“, је у физиономијама људским #о што у боје, облици и дименсије. Издвојјити међу њима оно што је најкарактеристичније, и описати га у кратко са толико тачности да сваки орган сигурности буде у стању створити репродуковати — у својим мислима тачну слику описане личности, суоштина је и циљ антрополоштког Gписа. Да. се, дакле добије прецизач лични опис једног лица, неопходно је потребно умети уочити и тачно описати његове карактеристичне особености. У овом умењу, управо и лежи сва тешкоћа.

Полазећи од познатог природњач-

ког правила: природа не чини скокове, Бертијон је успео, да свој систем описивања личности заснује на јед-

ној елиминативној методи, сличној

оној која су употребљује у ботаници и вологији, или да се јасније изразимо: да свој описни речник саобрази природној класификацији 6011, облика и дименсија.

Али, није било довољно само доћи на ову тенијалну идеју о посматрању природних редова и ступњева. Да би од овога било и практичне користи, било је неопходно потребно да се резултати ових посматрања, могу изложити — представити — изразима и на начин који ће сваком бити јасан и разумљив, а ово се, опет, никако

није могло постићи изразима обичног говора, који нам за девет десетина потпуно различитих ступњева нуди само ова три израза: обичан, средњи, заједнички.

Јасно је, према овоме, да, је за редиговање антрополошког описа преко потребан нарочити речник за означење и описивање – разноликих редова, и ступњева. боје, облика и ди-

Бер

менсија оних делова човечјег тела који се описују. Овај, пак, речник Бертијон је саставио за сваки од појединих делова овог описа п0830:90, полазећи при том од поменутог гравила: природа не чини скокове, и узимајући у помоћ неколико аритметичких знакова.

Да би овај свој описни речник што више упростио Бертијон је, одвајајући описивање боје и облика (форме) од означења дименсије, саставио · за ову последњу скалу од 7 ступњева и, што је најважније, удесио да се она, може представити свега са три израза: мала, средња, велика. Ово је постигао тиме што је сваки од ова. три израза, према потреби, подвлачио или стављао у заграду, означујући првим знаком појам крајности а другим појам блискости. Тажо н. пр. приликом означења висине | стаса, која варира између израза 6- : ло мала и врло велика, у место да се употребе изрази врло мала, мала, мала приближна средњој, средња велика приближна средњој, велика у обичноме смислу и врло велика. може се све ово представити са помену та три израза: мала, средња и велика ако се реч мала за означење висине стаса впло малог, подвуче: мала, а, 3. означење стаса, који је близак сре- | дњем, стави у заграду: (мала). Ако се на овај исти начин и остала два израза, средњи и велики, подвуку или ставе у заграде, онда би горе поменуте разне висине стаса биле овако представљене:

1 2 8 4 мала, мала, (мала), средња, (велика), велика, велика 5 6 Т

Слично овоме описује се и боја косе и браде; само што се место израза: мала, средња, велика употребљу- · ју изрази: отворена, средња = затво-