Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

e i 13 oz

Бар | 63. А ДЕ Без

рена, који се додају основним боја ма; плава, угасита 2 црна. УК

Што се тиче форме (облика), она се описује према линијама из којих је састављенз. Ове линије, пошто се издвоје, треба да буду описаге, или према своме облику, или према, правцу 7 општем нагибу, или најзад према, двема узастопним тачкама лица. Изрази: мала, средња и велика могу се и овде корисно употребити.

Антрополошки опис обухвата ова описирања и означења:

Коса. Описивање косе обухвала: а) означење њене = боје, и 6) означење њеног облика. Боја косе креће се између две крајности: плаво-бледе и чисто црне. Боја риђа чини 8асебну серију, која се креће између махагонско - (боја махагонског дрвета) риђе и риђо-угасите. Кад се 0вим бојама, дода још и боја угасита као и изрази: отворена, средња и затворена, онда ћемо за одређивање боје косе имати ову серију: плавобледа, ~ плаво-отворена, плаво-средња, плаво-затворена, – угасито-средња, угасито-гатворена, црна, чисто црна, махагонско-риђа-отворена, ма-

хагонско-риђа-затворена, риђо-плава-отворена, риђо-плава-средња, риЂо-плава-гатворена, риђо-угаситаотворена, риђо-угасита-средња и риЂо-угасита-гатворена. Ако коса садржи и беле длаке, онда овим изразима, треба додати још и израз проседа. Да. би се добио појам о облику једне косе треба означити: аз) природу и степен њеног израшћења (права, крута или витка, дебела или танка); 6") правац њеног израшћења око чела (правоугаони, полукружни, у облику о ашова), И в') њену обилност (обична, туста, ретка). Као особеност треба – означити ћЋелавост, која, може бити: темена, чеона % слепо-очна, према томе да. ли обухвата, теме, чело или делове

главе изнад слепих очију. У случају потпуног губитка косе, означиће се просто: коса сасвим опала.

Чело. Приликом описивања чела. личност треба поставити у положај профила, посматрати је с њене десне стране и о означити: а) испупченост лукова — сводова – обрва; 6) нагиб линија чеоног профила; в) дименсије = г) особености. Под сводовима обрва разумеју се они кошчани делови, који се налазе изнад | очних шупљина, и служе као основа обрвама. Већа или мања иопушпченост њихова изражава се помоћу | већ поменутих израза за дименсију: мала, средња и велика који се, преMa, потреби, могу подвући или ста-. вити у заграду. Нагиб линије чеоног профила, пењен према. замишљеној вертикалној равнини, која би пролазила кроз корен носа, може бити: a!) кос, ажо је линија нагиба знатно удаљена од замишљене вертикалне равнине; 0") средњи, зжо одстојање између линије нагиба, и вартикалне равнине није велико; B') вертикалан ажо се линија нагиба · поклапа | са, вартикалном равнином, и 1) ислупчен, ахо ова линија премалша – правац вертикалне равнине. Ако изразе вертикалан и кос појачамо или умањимо помоћу ~ подвлачења. или заграђивања, онда ћемо за одређивање нагиба профила чела добити ову скалу: испупчен, потпуно вертикалан, скоро вертикалан, средњи, скоро кос, кос и. веома кос. Дименсије чела, представљене су у његовој. висини и ширини. Под првом се ра- зуме одстојање, које раставља _ корен носа од природне линије израшћења косе према челу. Изражава, се помоћу израза за дименсију. Ширџна чела, посматрана с лица („ан фас“) јесте одстојање између слепих очију. Изражава се онако исто као и

висина, т.ј. помоћу израга: мала, сре-