Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

вучена, раздељена, узана, широ"ниска, висока), и в') положај према глави · (прилепљено, од

им, или средњим, или доњим делом; павиљон повијен). Општи прац уха, независно од његовог полоаја према глави, може бити: верикалан или кос. У првом случају избачен је у напред горњи, а у друтом доњи део уха. Усне. Приликом описивања – усана треба понаособ посматрати: а) 6исину горње усне од основе носа 00 уста (веома мала или веома велиsa); 6) ивицу — црвени део усана (горња или доња усна веома црвена или без ивица); в) испупченост једне усне према другој (горња или доња усна испупчена); г) њихову "дебљину (танке и за зубе пришијене или дебеле) и д) особености (доња. сна отпуштена, торња усна – посураћена, бразда – носно-усна ~ веома аглашена. и усне распукнуте). Уста. Посматрана (ан фас) уста нам показују: 2) своју дименсију одстојање између њихових | углова (крајева), које може бити: врло веико или врло мало; 6) ступањ свога отвора (уста стиснута, или отворена); в) правац — нагиб — својих углова (уста. са уздитнутим или са спуштеним угловима). Општи праовац уста јесте хоризонталан, али се онекад дешава да је овај правац ос у десно или у лево (уста коса десно или у лево). Ако су уста толико отворена де се виде торњи сечњаци, означиће се ово изразима; горњи сечњаци откривени. 'ТГреба. тажође још означити: уста %у облику срца % губитак предњих зуба. Брада. Посматрана с профила, брада нам показује: а) нагиб линије свога профила (повијена, испупчена); 6) свој облик (равна, шиљалта, тузана, широка), и в) висину верти-

калне линије од уста до краја Opa (висока или ниска). Приликом посматрања ан фас на. бради могу. се констатовати ове особености: 2) хоризонтална бразда између доње | усне и браде, коју треба означити кад год је јаче наглашена; O) кружна јамица на средини доњег дела. браде, која може бити продужена и раздељивати браду на две једнаке половине (брада раздељена), и MB) подбрадак. Боја длаже на бради 0значује се онако исто као и боја косе. SOLI Боја лица резултат је боје пигмента = боје крви. Као особености треба, означити боју лица жучну, веома | бледу и у вези са етничким порек-· лом. Боре лица. Под. овим борама под- | разумевају се преломци — набори коже — које, више или мање, притежава свака личност према годинама. своје старости. Могу се поделити У три групе: а) чеоне (на средини или по целој површини чела); (6) очне (међуочне, слепоочне, боре трагуса.), и в) усне (боре носно-усне, јагодичне и подбратка). Ове ове боре могу бити: једноструке, двоструке, WpOструке и т. д. Међу обрвама може се налазити трупа бора, мале величине, које имају облик трапеза Или | троугла, или аксана – сирконфлекса | (међуочни трапез, троугао, сирконфлеке). ~ . Општи облик лица. Ако се паж љиво посматра профил једне личности, може се на њему понекад опазити знатна испупченост основе лица, а нарочито костију горње вилице и основе носа. За лице, односно његов профил, каже се у овом случају да је прогнат. Супротно протнатисму ~ стоји ортогнатисам код кога. је горња. вилица толико унутра. увучена, да цео профил, изузев врxa носа, има облик | једне праве :