Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

| ; | | 5: : с

Бер : _ 7

но, и које треба посматрати и описати јесу: а) Ивица („хеликс“), која почиње

"од средине централног нагиба уха —

зшне шкољке — и окружује, као неки | олук, две трећине ~ уха. Дели се на три дела који се, према својим местима називају: ивица почетна, горња и спољна. Почетна ивица, посматра се само са гледишта, њене дужине (мала, средња, велина), а горња и спољна, према меснатом јастучићу из кога су састављене. Ако овог јастучића никако | нема, каже се да су ове ивице равне-пљоснате, а% „ORO OH постоји, треба их оквалификовати изразима; мала, средња, велика. Као особености ивице означиће се: Дарвинов знак — рекавичево развиће — на месту сједињења, торње и спољне ивице. На овом истом месту Налази се понекад један исек: исек ивице горњо-спољње. Треба још означити: ивица згњечена, смрзнута, изрецкана, одсечена, спољња ивица спојена са превојем, горња ивица у облику оштрог угла.

б) Лоб. Онде где престаје ивица, почиње лоб. То је мекани део уха, који додирује образ својом доњом

“ страном. На њему треба посматрати

и описати: а“ опсег — правац сједињења са 00Dd30M — ROG, KOGOтроугласт, троугласт, средњи, у облику залива); 6") срашћење за 00раз, (потпуно, средње, растављено); ве) облик (раздељен, средњи; раван, испупчен); т) дименсију ~ (мала, средња, ~ велика); VP) особености (пробушен, расцепљен, шиљаст, четвртаст, увијен, са јамицом, са запетом, у облику острва, са косом бравдом и длакав).

в) Трагус (козлац) — мала, рекавичава и пљосната испупченост, облика, троугластог, која Ce налази испред слушног канала. Не опису-

ако овај испупчени део никако не

Бер je ce, COM случајева изванредних особености (раздељен, шиљаст). i

т) Антитрагус. Преко пута од трагуса налази се једна друга испупченост, по изгледу слична првој, али са много већим индивидуалним разноликостима. Ова испупченост, к0ја је од трагуса растављена – слушним каналом, назива се антитрагус. Ha њему се посматра и описује: а) нагиб линије његовог правца (хоризонталан, кос, средњи); 6") профил

(издубљен правилан, средњи, испушпчен); в') увијеност (положен, средњи, прав); г') дименсија (цени се према величини 'испупченог дела и може бити: мала, средња, велика;

постоји, означиће се изразом одсуTa), MW. JE) особености ~ (спојен | са, ивицом, засечен, длакав, слушни канал веома узан).

д) Превој — увојица — почиње од антитрагуса и иде до ивице. Џа њему се разликују ова три дела: доњи, средњи и горњи. Овај последњи ограничен је двема јамицама: с леве стране чункастом а с десне стране прстастом. Доњи превој може бити: издубљен, средњи или испупчен; средњи се посматра са тледишта његове 'дужине која може бити мала, средња и велика, а горњи се цени према својој испупчености и дебљини, и може бити: одсутан, мали, оредњи, велики и врло велики. У последња два случаја – испупченост прелази у ивицу. Од особености превоја треба означити: бразде састављене или растављене (горњег превоја и почетне ивице уха), горњи превој двострук, трострук, отечен, спојен са горњом ивицом и чункаста јамица у виду јексера.

Поред свега изложеног треба још означити: а“) општи облик уха (троугласто, правоугаоно, овално и OK-

ругло); 6") особености ушне шкољке · ad