Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

чија је дужина мања од 1 см.

утисци (изглед трговца, радника, опова, коцкара, убице и т. д.).

"Опис помоћу особених знакова.

"Приликом избора знакова за описивање, најважнијје је изабрати меЂу њима оне, који су стални и непроменљиви, а сваки од њих треба ma буде описан према својој приро-

ди, своме облику, својој дименсији, своме правцу UW месту.

Природа. Један особени знак може произлазити од посекотине, ватре, оружја у опште, удара, убода, чира, или се може састојати из младежа и брадавица. Исто тако треба брижљиво описати и тетовиране знаке, који имају врло велику описну вредност. Облик. Најчешћи облици, у којима се појављују особени знаци, јесу линије, које могу бити: праве, криве и изломљене. Поред њих, у прак-

си се још сусрећу знаци у облику стреле, копче, крста и слова: 2, У, и т. д. Изрази: овалан, дугуљаст, кружни, полукружни и троџгласт употребљују се за означење особених знакова који нису линеарног облика. За знаке криве: кружне и полу кружне потребно је још означити и "облик њихове изодубљености или испупчености, која може бити на горе (МУ) или на доле (/Л).

~ Дименсија. Јединица мере за 000бене знаке јесте 1 см. За оне знаке,

требљују се милиметри, али не као засебне јединице, већ као делови од сантиметра. (н. пр.: белега од посеко· тине у облику праве линије, дужине 0.2 см.). Ако је особени знак облика кружног, мери се само његов пречник, а ако је полукружан или овалан, онда и пречник и полупречник. У последњем случају цифре дименсија растављене су једном косом ли-

упо-.

: Бер.

нијом н. пр. белега овална. 4/0.3 см. Цифре ове означују белегу, чија је дужина 4 см., а ширина 3 мм. Qcoбен знак, означен само једном цифром дименсије, облика је линеарног, т. ј. без ширине.

Правац. Правац једног особеног знака може бити: вертикалан хоризонталан и кос. На случај потребе

могу се употребити изрази 207060. или скоро (готово вертикалан, ското кос).

Место особених знакова утврђује се према важнијим деловима тела, % изражава се једним од ових предлога: на, изнад, испод, у средини, кроз. Ма. који део човечјег тела посматрали, на њему се могу разликовати ове. четири стране: предња (антеријорна), задња (постеријорна) и две бочне. За труп човечји он. пр. страна. предња биће груди, страна задња · леђа, а бочне стране представљаће слабине. За руке и ноге бочне стра- | не разликују се на унуграшње (интерне) и спољашње (екстерне), према томе да ли су окренуте индивиду-и или у поље. Претпоставимо Na лице, које се описује, стоји право са. рукама отпуштеним дуж тела, малим протом на ивици панталона, а шакама у напред окренутим и у паралелној равнини са грудима. У 0вом положају превој лакта, шаке и стране прстију супротне ноктима чине страну предњу, док лакат, леba руку и прстију пришадају страни. задњој; страна унутрашња протеже се од пазуха до малог прста, а страна спољашња од рамена до палца. Ако се један општи знак налази тачно између две стране, треба га означити средином која сједињује 008, израза ~ једном цртицом (-) на пример: страна | предње -с пољашња. Делови тела, према којима. се локализују особени знаци, ови