Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

Бер

ко зване

"су: чеони синуси, обрве (глава, средина, репови), углови очију

(унуи спољашњи), корен носа, (десна и лева), трагус и лоб, вилице, углови уста (унутрашњи и спољашњи), ~ брада, грло, ручје (карп), доручје – (метакарп), план, | зглобови прстију, фаланге (растојање између два зглоба једног прста), трудне кости, сисе, пупак, медијана (замишљена линија која дели тело на две равне половине), седми кичмени обртањ и кичма. Примери: а) белега полукружна, са издубљеношћу на доле, величине 5 см., правца хоризонталног, на левом рамену, страни спољашњој; 6) брадавина у величини кукурузног зрна, на десној мишици, за. 3 см. из над лакта, страни задњој; в) белега у облику праве линије, величине 2 ом. правца хоризонталног, ва, 8 см. изнад средине леве обрве; г) бралавица, облика и величине шпеничног зрна, за 4 ом. испод грла, и ва 3 ом. 'у лево од медијане; д) белега од чира, у облику крста, за 3 CM испод седмог кичменог обртња, и за 2.5 ом. лево од кичме и т. VL За описивање особених знакова, употребљује се нарочито скраћено писање — антропометријска стенографија — која се састоји у скраћивању појединих речи, било помоћу њихових почетних или средњих писмена, било помоћу нарчитих ~ конвенционалних | знакова. трашњи јагодице, ноздрве

Шиве слике. Најзанимљивији и најпрактичнији део система Бертијоновог јесу та живе слике које су OJL неоцешиве користи за изналажење непознатих личности. Комбинујући | све три врсте својих описа, и издвајајући из њих само оно што је најкарактеристичније — што је особено — Бертијон је успео да. на овај начин створи тачну — живу — слику описапог лица која

је, у рукама обучених полицијских органа, куд и камо кориснија од 0бичне фотографије. Суштина живих слика састоји се дакле у особеностима описаних личности, које су скупљене и систематски сређене на нарочитом картону. Живе слике употребљују се још за аналисање фотографија и њихово класифицирање. %

% % Бертијонов систем уведен је код нас законом за, мерење, опис и идентификовање криваца, од 21. о дедем-

бра 1904. г. (8. Одсек техничке | Службе). | Беснило, По S 34. закона о

заштити од сточних зараза у опште, и о мерама за угушивање тих гараза, од 30. марта 1881. године дужност jo – свакога, (ROJH на, каквој својој или туђој домаћој животињи — која му је поверена — опази стварне или сумњиве знаке беснила, да ову животињу одмах убије, или засебно затвори, и да елучај сместа, достави марвеном лекару или месном општинском суду. Животиње, на којима се показују сумњиви знаци беснила, имају се ставити под марвено лекарску присмотру, ако има, услова за њихово безопасно чување, и ако њихов ICOIственик 'не претпоставља да се одмах побију. Већ побеснеле животиње морају се одмах побити, а, гако исто и сви пси и све мачке који су: с њима, били (у додиру. Домаће животиње, које је нека побеснела, JU вотиња, ујела, морају се — ако сои“ ственик. не претпоставља. да, се одмах побију — одвојити и држати под надзором: товеда и коњи четири, 8 овце, козе и свиња три месеца. У

крајевима, у којима. је беснило жЖи-

вотиња, раширено, може се наредити | да се сви пси држе на ланцу, воде на Гузици или да им се вежу корпе на