Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

'востенени. колегијални суд, општинским судом разумева. | Земље изван Србије и Црне 'ор , уред или поглаварство градко, трговишне или сеоске општионе, у колико се не тиче исправки. бирачких спискова. Послове, који обе односе на решавање о исправци бирачких спискова у крајевима. изван Србије и Црне Горе, у којима су општине организоване те имају ошнтинска, већа, вршиће општински предстојник ~ (начелник, кнез) или његов заменик заједно са два ошптинска већника, ће изабрати општинско веће,“ _ Азбучни списак и Избори).

(B.

Бирачко — активно изборно право. Ово шраво — које је у отвари јавна дужност или | служ-

било је Уставом од 1903. и свима нашим – ранијим

'(ставима и изборним законима, ог- |-

аничено бирачким порезом | (ценом), али је ово ограничење OTпало: први пут привременим закотом за изборе свих општинских часника, у границама, раније Краљевине Србије и окрузима: Белопољском, – Беранском, Метохијском и Плеваљском, од 11. маја, 1920. т.; ватим законом о избору Народних Поланика, за Уставотворну Скупштии, од 3. септембра 1920. г. ши, нај, Видовданским Уставом, од 98. 1921. PF, овим Уставом, законом о избору Народних Посланика за Народну Скупштину (измене од 27. јуна 1922 "Ол. Нов.., Бр. 150); законом о обласој и среској самоуправи од 26. ашрила 19292., и напред поменутим привременим законом за изборе свих општинских часника, усвојено је опште право гласа за сва лица мушког пола, ~ наше држављане по рођењу

или прирођењу, која су навршила

које:

212] год. живота агопобобна за правне радње уопште. 2

По чл. 70. Устава, право бирачко за избор Народних Посланика „ИМА. сваки држављанин по рођењу или прирођењу, ако је навршио 21 годину“, а по последњем ставу овог члана, питање о женском праву гласа има тек да се реши законом. |

Ови општи услови детаљисани су ЧЛ. 9. зак. о избору Народних Не сланика, који гласи:

„Право бирања | посланика за. Народну Скупштину шма сваки мушкарац, који је до почетка састављања бирачких спискова навршио 21 годину и који је у том часу био држављанин Срба, Хрвата и Оловенаца. У смислу овог закона сматрају се држављанима. Краљевине сви који су били држављани Србије и Црне Горе / до 1. децембра, 1918. и сви они који су до 1. децембра 1918. г. имали држављанство у Хрватској, Олавонији и Далмацији, припадништво у Босни и Херцеговини или домовинско право (чланство, завичајност) у којој од општина или делова. општина других југословенских земаља, што су припале у власт Краљевине Срба, Хрвата, и Словенаца.

Најзад се држављанима у смислу овог закона сматрају сви они по племену и језику Оловени, који су се до почетка, састављања, бирачких спискова у којој ОПШТИНИ Краљевине Срба, Хрвата и ОловеHama стално настанили. Они становници Краљевине (Срба, Хрвата и Словенаца изван Србије и Црне Горе, који по уговорима, о миру са Немачком, Аустријом и Мађарском имају право опције за. своје националне државе, као и. они, који су се иселили из Јужне Србије пре новембра 1915. године;