Policiski rečnik : Knjiga prva A — E
„Бир
а били су дотле турски поданици, немају изборног права у смислу овог закона.“
Ови исти услови: мушки пол, 21 година живота и држављанство потребни су и за бирање чланова обласних и среских скупштина (ЧЛ. 4. зак. о обласној и среској самоушрави) и општинских часника (чл. 47. зак. о буџетским дванаестинама, за, јули, август и септембар 1928. г.).
Да би се активно изборно право могло и употребити, потребан је, на,јзад, још један формалан услов: да бирач буде уведен у стални бирачки списак (Чл. 1. зак. о бирачким списковима). Неподударност вршења бирачког права са активном војном службом. Према чл. 70. Устава: „Официри, активни и у недејству, као и подофицири и војници под заставом, не могу вршити бирачко право ни бити – бирани.“
Овај уставни пропис допуњен је чл. 10. зак. о избору Народних Посланика, у коме се вели:
„Официри активни ши у недеј_ ству, као и подофицири и војници под заставом, не могу вршити би-
рачко право нити бити бирани. У
овај изузетак не долазе резервни
официти и цивилни чиновници војне струке.“
Ово вал и за изборе чланова, 0бласних и среских скупштина. (чл. 4. зак. о обласној и среској самоупраови). За општинске изборе вреде одред-
бе чл. 31. зак. о општинама, (послед-
ње измене и допуне од 24. дец. 1909.
"тод.), који гласи: „Официри и војни-
оци сталног кадра не могу учесгно-
вали на општинском збору.“
Губитак бирачког права. 71. Устава прописано је: „Привремено тубе бирачко траво: 1. који су осуђени на робију
Полицијски речник.
Чланом
8
Bna
(тамницу), док се не поврале у права; 2. који су осуђени на губитак грађанске части, за време док траје та казна; 3. који су под стециштем, и 4. који су под СВИ тељством.“
Ово исто поновљено је и у чл. 11. зак. о избору Народних Посланика, али је чл. 91. у вези са чл. 101. овог закона предвиђено, да се бирачко право туби привремено, и због осуде ва дела из чл. 91. (В. Бирачки спи- · Из
снови, Државни службеници, бори.) Благајник – општински. = Чланом
112. зак. о општинама, наређено је да. свака општина, која има преко 500 правних гласача, мора имати свога. благајника, и да овај мора бити писмен. Као одговорни рачунополагач благајник рукује општинском касом и осталом општинском ИМОВИНОМ. Бира та, одређује му плату и отпушта општински одбор. 1
У општинама испод 500 равних гласача, општински одбор може 3а, благајника, изабрати председника, кмета или кога општинског службе ника, који ће благајничку дужност вршити поред редовне му дужноТИ. У варошким општинама, благајник. полаже кауцију равну својој Двогодишњој плати, у готовом новцу, или | у папирима од вредности, или у интабулацији на непокретно имање. Вредност пашира, који нису од државе тарантовани и. непокреног имања, понуђених на име кауције, цени општински одбор, који материјал но одговара ако се у појављеном случају утврди, да је стварна, предност мања, од оцене. – :
Према, 0. Др. С. од 12. дец. 1910. Ђр. 11023.: „Избор општинског благајника спада, искључиво у самоуправни рад општинског одбора, шре-