Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

ОРИ O VA 0 Pi Oi РСК а ИЕ

Зан | Индустрије и Занатства у Београду и по Областима, од 19 априла 1922 т., Сл. Нов., Бр. 190).

зир при решавању овога питања, да је од пописа изузет само онај „најнужнији“ алат дужников, ко-

<

По тач. 4. 5 471 Гр. С. П. занатлијама („„рукоделцима“) се не мо-

же узети у попис ни продати за при-

ватне дугове „најнужнији алат“.

„Али не треба ову тачку законика тако разумети, као да је законодавац хтео овом привилегијом заштитити само мајсторе, чланове занатлијских еснафа. Несумњиво је законодавац овим прописом хтео сачувати од крајње беде сваког радника, који својим сопственим алатом и својом физич-· ком снагом као главним занимањеж зарађује себи хлеб. Да ли је пак дотични дужник проглашен за мајстора, да ли ради у сопственој радионици или код куће, или код другога, у своје или туђе име, да ли има права на ту врсту заната, све то није од важности за (уживање ове привилегије. Шта. се под алатом подразумева. фактичко je питање. Извршна власт треба у сумњи да изиште мишљење људи, који се истим занатом као и дужник баве. Пошто је намера законодавчева, да се рукоделцу оставе оне справе. које су му за рад сопственом снагом потребне, то подлеже попису оне справе занатлијине, које ce стављају у покрет о парном или електричном снагом или | снагом радника или стоке и т. сл.

Такође је фактичко питање и то: шта се под „најнужнијих“ алатом подразумева, Те с Тога из'вршна власт има поступати она. ко, као што је горе за алат казано. Само пак треба то узети у 0б-

ји му је потребан да би он сам лично, својом снагом могао – занат радити. Према томе алат, којим се његове калфе и шегрти служе, није изузет од пописа. Ипак ако је занатлија услед болести – спречен да лично врши занатске послове, већ то под надзором његовим или његових укућана врше калde и шегрти, онда се од пописа 0слобођава. онај алат, којим би лично дужник радио, кад би био здрав. То је његов „најнужнији“ алат, чијим изузимањем од пописа хоће законодавац да га сачува од крајње беде.“ (Др. Драг. Аранђеловић: Шта се може узети у попис за извршење судских 0длукаг) (8. Земљорадничке и занатлијске задруге, Индустријска предузећа, Индустријска својина, Преваре). Засеоци. 0. Др. С. од 20. маја 1910. год. Бр. 5277. објашњено je: „Пошто засеоци немају своје састанке, то немају ни права да засебно бирају себи кмета.“

Према. чл. 6. закона о местима, за сеоци се могу прогласити за села Краљевим указом, на предлог Мин. У. Д. (В. Атари, Места, и чл. 56. зак. о општинама).

Застава. Чланом 2. Устава прописано је:

„Државна је застава плава, бела, црвена, у водоравном положају прежа усправном копљу.“

О истицању заставе приликом државних и опште народних свечаности, постоји наредба М. У. Д., од 31. јула 1919. год. Б.Бр. 8059 (Сл. Нов., Бр. 80), ове садржине: