Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

„Да у будуће сва државна. надлештва и све установе јавноправног карактера приликом државних празника и општих народних свечаности истичу само државну тробојку Краљевства (плаво, бело и црвено) и никоју другу.

Приватна лица и чисто приватне установе могу о поступити по своме избору и истицати државну или племенску заставу, или једну и другу.

По 5 328 а К. 3. кажњава се новчано до 25 талира, или затвором до 10 дана, „онај. који би српску заставу без дозволења. на своме обиталишту, радилишту или иначе, развијену држао, осим случаја опште народних светковина, или иначе наређених парада и свечаности.“

За заставе на бродовима, важе одредбе закона о заставама на ратним, трговачким и приватним бродовима, од 28. фебруара 19922. г. (Сл. Нов., Бр. 89). В. чл. 12. 3.-3. Ј.. Б. и. Др.

Застарелост. Као нарочита ирагна установа — застарелост постоји, MN јавном интересу, и у кривичном и у грађанском праву, и има свога. основа. у невршењу, неупотреби, права за извесно, законом одређено време.

Ако у одређеном року, приватна лица не врше своја права, или ако држава. не предузме гоњење против извршилаца кривичних дела или извршење већ изречених пресуда над њима, онда се по истеку овог рока који је увек законом одређен — при. ватна лица не могу више користити својим, у овом року неупотребљаваним правима, нити држава – може предузимати законом прописане радње за изрицање или извршење казне, јер су се њихова права, услед неупотребе, угасила — застарела.

Полициски Речник

Зас

Застарелошћу се још може задобити и право својине, на основу 0жавине за одређено време и под условима, који је закон прописао.

У свима овим случајевима, застарелост је у нераздвојној вези са временом које, под извесним условима, има моћи, да неупотребљавана, права. угаси, или да поједина фактичка стања санкционшце — претвори у правна.

1. Казнена Застарелост.

Основ ове застарелости лежи у у- | тицају, које у току времена имају · извесне чињенице на кривично деJO и његове последице.

Да би казна имала што веће дејство, потребно је да. она, буде изречена и извршена што скорије по извршеном делу. Ако је ово, ма из којих узрока, немогућно учинити у извесном, законом одређеном – времену, извршено дело и досуђена казна, падају у заборав; последице дела ишчезавају, доказивање Jena постаје много теже, а услед овога и сама казна губи свој ефект и постаје нецелисходна. и несразмерна штети, ко- ју би, евентуално, могла произвести. Са ових разлога, а у општем интересу, и наш казнени законик усвојио је застарелост као основ ништења права државе па казну, и ако постоје кривично дело и кривац.

За, разлику од застарелости у грађанском праву, чије је искоришћавање остављено на вољу странкама | (5 949 Гр. 3.), казнема застарелост | је јавно-правног карактера. Из овога, излази: а) да се окривљени M, Oсуђени не могу одрицати застарело сти, односно да не могу тражити да | буду суђени, или да се пресуда над | њима изврши и у оним случајевима | кад постоји застарелост, и 6) да су иследне, судске и извршне власти