Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

OC LOTO

Зас

пазе на рок одређен за застарелост — то % одлагање пресуда ос извршења не може никако утицати на рок одређен законом за заста·релост, јер то није случај 5 80 казн. зак., који о прекиду застарелости говори. По томе Министар Правде и ако је овлашћен законом, а имено 5 294. крив. суд. пост. да, по свима делима, извршење казне може одлагати, он мора при овом одлагању имати у виду прописе о застарелости a поједине случајеве, и по томе извршење одлагати само за време за које не би извршење осуде по извесном закону застарело“.

Ова, одлука саопштена, је свима полицијским властима ради знања и управљања расписом Мин. У. Д. УНр. 7343/1892 г. (Пол. Збор.. стр. 1314.)

Расписом Мин. П. од 9 маја 1892 т. Нр. 4055 (Пол. Збор. стр. 1316) наређено је:

„Да би полицијске власти, као извршни органи, могле сваку судску одлуку по кривичним делима извршити у законом року, водећи рачуна, о застарелости осуда према 5 79. крив. зак. с погледом на застарелост и по особеним naконима, (н. пр. закон о штампи), нужно је да у напредак. судови при спроводу осуда на извршење, у спроводном писму означују дан извршности осуде, Те да, се према томе извршне полицијске власти знају у своме раду управљати“.

Расписом Мин. У. Д. од 14. дедемOpa 1890 r. ПНр. 21003 (Пол. Збор., 1313) објашњено је, да молбе за помиловања не задржавају пресуде од извршења, и наређено да се прегуде извршују без обзира на ове молбе, кад год постоји бојазан да могу 5а-

103

Зас старети, а расписом истог министра од 11 марта исте 1902 rom. IIHD. 6446 (Пол. Збор. стр. 1316) наређено је, да: се срески начелници уверавају, приликом вршења ревизија по општинама: да ли има застарелих, иступних пресуда, па ако их има, да одговорна. лица узимају на одговор, кажњавају према утврђеној кривици и осуђују „на накнаду застареле NOGчане казне у корист оне касе, којој новчана казна према пресуди припада“. 2. Застарелост у грађанском праву.

И у грађанском праву застарелост постоји у јавном интересу (5 950 грађан. зак.) — да би у приватним односима, било одређености и стабилности — и као таква не може се модификовати приватно-правним утоворима (8 13 истог зак.), али je странкама, остављено на вољу да се њоме користе, те с тога судови не морају на њу обраћати пажњу по званичној дужности (8 949).

Према. 5 922 грађ. зак.: „Застарелост јесте особито опредељење закона, по коме један због неупотребљења за неко подуже време право губи, а други са самим употребљењем. добива и. прибавља“.

Као што се из овог законског прописа види, по нашем грађанском праву разликују се две грсте застарелости: а) прибављајућа (обржај, изисарго), т. |. задобиајње извесног права, савесним вршењем његовим за, извесно законом одређено време (58 928, 929, 931), и 6) губећа, т. ј. губитак извесног права услед његовог невршења. за, законом одређепто време (5 928 а до 3, 930 а, 937, 938, 939 Гр. 5).

Поред ове две редовле ~ застарелости, у нашем грађан. зак. предвиђена је и тако звана дуга или ванредна