Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Зас : 105 : Зас

Као и код казнене застарелости, тако се и овде време рачуна. на дане, а не на сате и минуте (изузев случајева где је законом дркчије наређено, као на пр. код рођења), и почиње тећи од дана постанка или престанка права или обавезе, а свршава. се последњим даном рока. При срачуњавању овог времена треба имати у виду 5 547 грађ. зак., који као најмању јединицу времена узима. један дан (24 сата), и наређује да се 30 дана рачунају у један месец, а 365 дана у једну годину. Ако се рокови срачунавају по месецима или тодинама, онда се за последњи дан рока узима дан последњег месеца, који по датуму одговара дану од кога, се рачуна. застарелост, а. ако овог дана, 'не би било у последњем месецу, рок је последњи дан овог месеца.

„Време застарелости почиње тећи од дана постанка права. У словна права могу почети застаревати тек од момента, испуњења услова, јер тек од тог тренутка, може се рећи да постоји право. Исто важи и за орочена права. Код права на периодично давање застарелост почиње тећи за свако право особено. – Ако је право управљено на пропуштање, оно почиње застаревати од тренутка, извршења. радње, којом се то право вређа, којом се чини оно, што је требало пропустити. Ако овлашћено лице може да тражи испуњење – права тек по отказу, застарелост почиње тећи тек од тренутка кад је отказ допуштен. Ако се испуњење права може захтевати по истеку одређеног рока од дана отказа, 3астарелост не почиње тећи док

и тај дан не истекне“ (Грађанско

право од Др. Л. Марковића, оп-

ти део, стр. 267—268).

Време одређено за застарелост

различито је, према природи ње-

них објеката и особинама њихо-

вих сопственика, и износи:

а) Шест месеца за право на тужбу: „учитеља и наставника за настављења. у вештинама. (художествима) и наукама, која месечно дају; механџија = угоститеља за пребива– лиште и храну; радника и надниwapa за наплату надница или уго- · ворене плате и онога, што су око | посла, издали и слугу, који се месечно погађају, за њихову плату.“ (5 928 а; видети Газде и Слуге).

0. К. С. објашњено је: ~

а“) „Пропис 5 928 а грађ. зак., говорећи о застарелости тужбе радника и надничара за наплату наднице или уговорене плате, претпоставља, расправу обичних најам-

ничких послова краћег рока у

облику физичких чисто – личних

радова; а у категорију ових раденика не могу доћи и предузимачи грађевина, од којих се тражи при- | зната мајсторска способност и већа материјална одговорност, као што се види из 5 928 з трађ. заж., по чему и у оцени обвезе и одговорности других лица према, њима, не може се примењивати застарелост горњег законског про- | писа, него застарелост у смислу 8 ~

939 грађ. зак.“ (Бр. 638/1887 г.), и“

0") „Тражбине хлебара који про

дају хлебац, као свој еспап, не за-

старевају по 5 928 а грађ. зак., јер хлебари поступајући у својој рад њи као занатлије, нису ни ме-

ханџије ни угоститељи, нити у

опште предају хлеб на начин, као |

што то чине механџије 'иј угости тељи по природи свога посла, те да, би се и тражбина, хлебара, у погледу застарелости могла ценити по наведеном – законском – пролису“ (Бр. 5543/1900 тг.). -