Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

·Здр

2. Спречавање болести.

Према. чл. 18. 3. У. С. 0. Ч. 'Н. 3. „има две врсте установа којима, се држава стара спречавати разбоље- | вања: прва се налази распоређена | дуж пеле државне границе и зада- | Tak. joj је свима силама настојаваи, | да се никаква људска и сточна заразна болест He пренесе у нашу, земљу. У ову врсту установа, спада- | ју карантини, погранични састанци | "и скелски латови.“) Друга врста ТИХ | установа налази се у самој држави | и задатак јој је да спречава разбо- | љевања. од извесних група болести. | Овамо спадају: 2) каламљење крав- | љих богиња; 6) правила о гробљу и, сарањивању; в) правила о предупређивању и ограничењу венерич- , них болести“.

Овај законски пропис односи се поглавито, као што се види, на 38разне болести. Постоје, међутим, и други законски прописи и одредбе, који имају за циљ да спрече разбољевање у опште, % то су превентивне мере у ширем смислу и хигијенске. Ове мере разноврсне су, и у главноме се односе на: чистоћу, во0у за пиће и осталу потребу, животџе намирнице, станове, радионице, рад, гробља, сатрањивање и т. д. (В. Алкохолна пића, Ашчинице, Баре, Бербернице, Бунари, Већа, Гробље, Ђубре, Железнице, Живеотне "намирнице, Касапнице, Лешеви, Мртваци, Радионице, Радници, Риба, Станови, Старинари, Стока).

Као опасне заразне или епидемијске болести закон помиње: кугу, колеру, пегавац, велике богиње, шар_ лак и дифтерију (чл. 20. 3. У. С. С. ГЧ,Н. 3. и чл. 11 зак. о устројству обласних санитетских управа), и по-

%) Ову дужност данас врше пограничне

водом њих наређује чланом 2 пр

санитетске полицијеко и даринске власти,

вилника службе окружних, ерескит

а) У свима случајевима. THX (0. лести, пријављених било службе. HO (од општинских судова, полицијеких, судских, ШКОЛСКИХ | других власти) или од органа. с нитетских управа, или приватне (од домаћина, куће, кирајџије. других приватних | лица) — Ba, лежни лекар ће (срески или од штински или квартовни) неодложено на лицу места констатова! болест. осигурати изолацију и чети дизинфекцију, које остају. функцији, MOK траје – опасност преноса, заразе. О томе надлежни · лекар извештава одмах своје прет: постављене санитетске – власти и када је потребно, и најбржим, телефонским или телеграфским пу тем.“) Где то осигурање изолациј није довољно, постараће се над лежни лекар. да цео свој посас постави на сигурну основу, уз с радњу месне или среске или окру. жне власти, било да болесник 0. стане на дому, било да се остави | неки болничар у месту или у из0- |

ладионом локалу ван дома, бил да се преноси у најближу болни: пу. У свима случајевима, мишље: ње надлежног лекара, | је Него давно.

6) ако је случај спорадичан | ( самљен или 2—3 случаја), лекај прописује пужне лекове и изда упуства породици и општинско суду на лицу места.

в) у случају да зараза избије неколико места, било одједном 6 ло у току неколико дана, а лека!

“) Види Правилник Мин. Н. 3. од 1924. г. Бр. 33947 о пријављивању зарази болести и о сабирању података о њихов: кретању. |