Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

2 a "За дело из тач, 2 8 284 казн. ак. тражи се да је учинилац знао или могао знати, да друга страна, не зна право одношење између давања и примања, или да за ово по стању њеног знања и увиђавности није могла знати. Кад је она ово знала, не може бити говора о делу из овог законског прописа, већ се може говорити само о грађанској одговорности учинијоца према њој“. (Бр. 6051 од 1889 г.). 6) „У 5 284 казн. зак налази се санкција узимања већег иптереса · него је то у 58 601 и 601 а грађан. зак. предвиђено“. (Бр. 11210/1909 ти 6) „Изменама и допунама = чл. 12. зак. о пороти од 20 новембра 1905 г. стављена су и дела по 8 284 казн. зак. под надлежност поротног суда, дакле како дела из тачке прве, тако и дела из тачке друге тога законског прописа, пошто закон никакву разлику није учинио“. (Бр. 8462 од 1910 г.). По тач. 1 5 384 казн. зак. кажњава се у новцу од пет до двадесет пет талира: „Ко од лица које нема четр-

·дитеља или тутора што купи, или

мену у бесцење узме“.

орање ова ои И,

Згмљоделци. Због знатних о привилегија, које земљоделци уживају по нашем законодавству, нарочито у погледу заштите њихове имовине од пописа и продаје за дугове, неплаћену порез, кривичне трошкове и накнаду штете (5 471 грађан. суд. | посг.), неопходно је потребло да се тачно утврди ко се све има сматра ти за земљоделца. За утврђивање овог факта постоје OBH законски

наест година без зпања његових ро-

My прода, или што од овога у про-

прописи: правила Министра Прав-

Бр. 354 (оштампана код тач. 44 5471 грађан .суд. пост.) и чл. 43. и 44. привременог закона о ликеидацији мораторног стања од 24 априла 1920 год. Ови прописи гласе:

де од 4 фебруара 1874 г.

а) „Под именом | земљоделаца, као што први став тачка 4а 3акона од 24 децембра 1873 год. јасно показује, разуме сг не само онај који у селу живи, већ и онај који у вароши живи, али би му пак земљоделство била главна радња, којом себе и породицу издржава. Овде нарочито долазе они, који живећи у вароши, какав занат раде, но тај им без земљоделства не доноси такав приход да себе и породицу ~ издржајзати могу; такови су поглавито лончари, ужари, покровџија (мутавџије), крпачи разних заната, одвећ незнатни бакали, бербези, рабаџије и т. д. Живети од земљоделства не подусловљава да сваки мора имати плуг и вологе. Ово се може и под најам или на послугу од другог узети, те да се · земља. ради. Према томе ма да који у вароши живећи нема плуг и стоку којом земљу ради, ипак се на њега простире оно благодејање закона да му се алат за земљорадњу нужан као: мотика, секира, будак и коса у попис узети не може, а исто тако и она ксличина ране која се законом земљоделцу оставља. 2. Под земљоделством разуме се и радња винограда или баштованска“. | (правила Мин. Правде Бр. 354.) 6) „За земљорадника по претXOJLHOM члану сматра се: : 1. Онај који, живећи у селу, | сам или са својом породицом, обрађује земђу и у главном од ње себе ·