Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

при стварању тога односа о никаквог удела ни утицаја.

При овом искоришћавању он се не служи ни изопачавањем факата, као што је случај код преваре; ни силом или претњом као што је код изнуде, већ добија – користи, које жели, вољом самог оштећеног без свога садејствовања. Околности које утичу на оштећеног да изврши какав посао или закључи какав штетан уговор са корисником независне су од корисника. Он их само употребљава на своју корист. Те су околности: имовна оску" да извесног лица, његова недовољна. умна, зрелост или правна способност или незнање вредHOCTH H значаја правног посла који предузима... Тежиште овог дела лежи у закључењу извеепог правно допуштеног посла, из коTa пак једна уговорна страна. користећи се поменутим околностима, у којима се налази друга уговорна страна, извлачи прекомерне користи тако да ове користи постају оштећење имовине друге стране, јер не стоје у сразмери са оним што се прима. Једна страџа прима, знатно више но што друга добија. Ово оштећење није обично. или оштећење преко половине (6 303 а грађ. зак.), за које важе опредбе грађанског законика о накнади штете или раскидању уговора, већ су то већа оштећења, као последица, прекомерних користи. Израз нашег законика „прекомер-

„на“корист“ врло је подесно“ “употребљен, да означи ову несразмеру у предметима, давања, и'примања.. Правни посао; који ствари могућност за. прибављање 'бве Прекомерне користи, “мора бити“ теретан уговор: - Бесплатна. добивања ковисти не долази 'под појам овог

„fie eee

дела“. (Пројект и мотиви | мазненог законика, за Краљевину Орбију, стр. 631).

По нашем казненом законику разликују се две врсте зеленашења: а) закључење ма каквог теретног . уговора са малолетницима и лицима

под старатељством у циљу прикривеног прибављања – претеране – имовинске користи – искоришћавањех њихове лакомислености и неискус- ности (5 284 т. 1. казн. зак), и |, 6) Закључење оваквог уговора, и у овом истом циљу, са лицима која нису малолетна ни под старатељством, обмањујући ит о правом одношају између – давања «и примања (5 284 т. 9. казн. зак.). . Дела, која спадају у прву врсту, свршена су са моментом наступелог оштећења, а, дела из друге врсте са. моментом закључења, уговора. (Пројект и Мотиви Казн. Зак., стр. 633). Разлика између ових двеју врста зеленашења. и у томе је, што појам „претеране имовинске користи“ HHје тачно прецизиран код дела из прве врсте, већ се има ценити као фак- тичко питање и решавати – према. обичајима, места тде је уговор за- кључен, док је за другу врсту BO- ленашења, у закону изречно речено, да ова корист не сме бити већа од оне 'коју закон допушта („и себи веће користи него што је законом дозвољено прибавио“ — 88 559 и 601 грађан. зак.). -. Код дела, која спадају у прву врсту, потребна. је још и свест, да се“ уговор закључује с малолетницима или с лицима под старатељством, а код дела из друге категорије свест да, је друга уговорна страна довелена у заблуду о правом одношалу из. међу давања и примања лажним представљањем, прикривањем—“ или изопачаваљњем истине,“ 7 7“

e a